Uticaj kovida na mentalno zdravlje: “Moždana magla učestalija dve godine po ozdravljenju”

0
EPA-EFE/DIEGO FEDELE

Dve godine po dobijanju kovida, dijagnoze moždane magle, demencije i epilepsije su češće nego posle drugih respiratornih infekcija, pokazuje studija univerziteta u Oksfordu.

Ali anksioznost i depresija nisu tako česti kod odraslih i dece, navodi se u istraživanju.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se razumelo kako i zašto kovid-19 dovodi do ovih stanja.

Stručnjaci kažu da virus remeti svakodnevni život ljudi.

Prethodna istraživanja su pokazala da su odrasli pod povećanim rizikom od oboljenja mozga i mentalnog zdravlja u šest meseci posle kovid infekcije.

U studiji su razmatrani rizici od 14 različitih poremećaja kod 1,25 miliona pacijenata dve godine posle kovida, uglavnom u Americi.

Zatim su ih uporedili sa grupom od 1,25 miliona ljudi koji su imali drugačiju respiratornu infekciju.

U grupi koja je imala kovid, posle dve godine bilo je više novih slučajeva.

Na primer, rizik od razvoja epilepsije kod dece posle kovida bio je 260 na 10.000, u poređenju sa 130 na 10.000 nakon druge respiratorne infekcije.

Njihov rizik od razvoja psihotičnog poremećaja takođe se povećao posle kovida – 18 na 10.000 – ali je to i dalje retko stanje.

Povećan rizik od depresije i anksioznosti kod odraslih traje manje od dva meseca pre nego što se vrati na normalne nivoe, pokazalo je istraživanje.

Profesor Pol Harison, vodeći autor studije sa odeljenja psihijatrije na Oksfordu kaže da je „zabrinjavajuće“ da su neki poremećaji, poput demencije i šlogova učestaliji posle kovida, čak i dve godine kasnije.

Ali kaže da su dobre vesti da su depresija i anksioznost posle kovida „kratkog veka“ i da ih nisu zapazili kod dece.

Istraživači pokazuju da je teško ignorisati broj onih koji su pogođeni, ali da „nije u pitanju cunami“, kao i da će nekima verovatno biti potrebna medicinska pomoć što bi moglo povećati pritisak na zdravstvo.

Studija, objavljena u Lanset psihijatrija (Lancet Psychiatry), nije pratila pojedinačne ljude tokom dve godine – umesto toga analizirani su ljudi sa novom dijagnozom dve godine posle infekcije.

Nije razmatrano ni koliko je svako stanje bilo teško posle dijagnoze ili koliko dugo je trajalo i da li su oni slični posle kovida u poređenju sa drugim infekcijama.

Prestali su da nazivaju ova stanja dugotrajnim kovidom, iako je moždana magla ili problemi sa pamćenjem i koncentracijom tipičan simptom.

Omikron soj virusa doneo je duge simptome kovida, pokazalo je nedavno istraživanje.

Iako je manje ozbiljan od delta varijante, čini se da omikron dovodi do sličnih rizik po mozak i mentalno zdravlje, pokazala je ova studija.

Studija ima neka ograničenja – nije razmatrano kako kovid može da izazove poremećaje mozga i mentalnog zdravlja, iako neki stručnjaci kažu da bi se to moglo objasniti razvojem mikro ugrušaka u krvi.

Doktor Džonatan Rodžers i profesor Glin Luis sa univerzitetskog koledža u Londonu, koji nisu bili uključeni u istraživanje, rekli su da je studija istakla neke kliničke karakteristike koje posebno zaslužuju dalje istraživanje“ kako bi se potvrdili ovi nalazi.

Pandemija je promenila živote ljudi na mnogo različitih načina, kaže Pol Garner, redovni profesor u penziji za sintezu dokaza o globalnom zdravlju u Liverpulskoj školi tropske medicine.

Dodaje da je mali porast broja slučajeva demencije i psihoze „verovatno povezan sa društvenim preokretima i distopijom kroz koje živimo, a ne kao direktan efekat virusa“.