“Uskoro će svi biti imunizovani. Dobrovoljno – vakcinom, ili ‘obavezno’ – delta sojem”: Epidemiolog objašnjava razliku između vakcinacije i preležanog kovida…

0
Ted ALJIBE / AFP / Profimedia

U trenutku kada je Novi Zeland skoro i napustio strategiju eliminacije kovid-19, građani mogu da izaberu da budu dobrovoljno imunizovani Fajzerovom vakcinom ili “obavezno” imunizovani delta sojem.

“Delta varijanta koronavirusa je toliko zarazna da imunitet stada – gde uglavnom vakcinisana populacija štiti manjinu nevakcinisanih – neće funkcionisati dok se ne vakciniše oko 98 odsto populacije. Delta soj ne sluša mantru nevakcinisanih ‘moje telo moj izbor’, i ironično, samo oni koji izaberu vakcinu imaće izbor kako i kada će se vakcinisati, piše epidemiolog Rod Džekson sa Univerziteta u Oklandu, u teksu za Nju zelnad heralds.

Doktor Džekson smatra da je imunizacija virusom je najteži način. Kao i svi virusi, kovid-19 je poruka o tome kako virus se virus multiplicira, umotan u proteinsku opnu prekrivenu šiljcima. Virus kovid će se zakačiti za milijarde ćelija po celom telu – u plućima, mozgu, srcu, crevima, krvnim sudovima, jajnicima, materici, testisima i drugde. Kada se virus poveže ćelijom, on ubacuje genetsku poruku od 40.000 slova koja se sama replicira u ćeliju koja predstavlja uputstvo za pravljenje višestrukih kopija same sebe.

Epidemiolog ističe da virus tako “otima” ćelijske fabrike da bi napravio nove kopije virusa i čini ćeliju bolesnom zaustavljanjem proizvodnje proteina potrebnih za pravilno funkcionisanje ćelije. Nove kopije virusa napuštaju ćeliju i ponavljaju proces po celom telu. Virus može da ostane nedeljama, izazivajući smrt, bolest i dugi kovid. Ljudi zaraženi delta sojem takođe će zaraziti mnoge druge i možda izazvati njihovu smrt, tešku kliničku sliku ili dugotrajni kovid.

“Nasuprot tome, imunizacija Fajzerovom vakcinom predstavlja lak način imunizacije”, kaže dr Džekson.

Navodi da je vakcina kratka genetska poruka od 4.000 slova, umotana u omotač od masti, koja se ne replicira. Nalik „brošuri“ sa uputstvima jer sve što radi je da opisuje kako napraviti nekoliko stotina kopija malog dela virusnih šiljaka. Čestica vakcine je izuzetno krhka i ne može aktivno da uđe u ćelije kao što to čini virus. Preuzima ga samo jedna vrsta ćelija, koje su ćelije branioci u imunološkom sistemu tela. Vakcina retko putuje dalje od zaštitnih ćelija u ruci, u koju se vakcina ubrizgava.

“Kada uđe u ćeliju branioca, vakcina daje ćelijskim fabrikama uputstva da naprave nekoliko stotina kopija malog dela virusnih šiljaka, pre nego što se razbiju. Čestice Fajzerove vakcine nestaju za nekoliko sati i sve nestaje za nekoliko dana. Poruka o vakcini se ne može replicirati, tako da ne može promeniti DNK osobe”, kaže Džekson.

Ističe da sekcije šiljaka koje je napravila ćelija, koristeći “uputstva” vakcine, pomeraju se na površinu odbrambenih ćelija gde uče imuni sistem tela da prepozna šiljke na površini bolesti kovid-19 kao strane. Sami delovi šiljaka su potpuno bezopasni i imuni sistem tela ih razbija u roku od nekoliko nedelja.

“Štaviše, za razliku od imunizacije virusom, vakcina nije virus, tako da ne može izazvati infekciju kovid-19”, naglašava dr Džekson.

“Kada je vakcinisana osoba naknadno izložena virusu, njen imuni sistem je odmah u stanju da prepozna virus kao stran i počne da se bori protiv njega, što dramatično smanjuje rizik da će se virus proširiti i izazvati tešku bolest ili smrt”, dodaje.

Nasuprot tome, prema mišljenju dr Džeksona, imuni sistem nevakcinisane osobe ne prepoznaje odmah virus kao stran i potrebno je mnogo duže da prepozna virus i počne da se bori. Ovo vremensko odlaganje je ono što omogućava virusu da se proširi po celom telu mnogih nevakcinisanih ljudi i može da izazove smrt, bolest i dugotrajan kovid.

“Efikasnost vakcina portiv koronavirusa u sprečavanju razvoja teške kliničke slike i sprečavanju smrti je savremeno čudo”, zaključuje dr Džekson u tekstu za Nju zeland heralds.