Učestvovao sam u razgovoru i posle povukao se u moju sobu na spavanje. Svi smo na svojim mestima. Izjutra 28. juna 1914. osvanuo je lep letnji dan, kako samo zna biti lep u Sarajevu u početku leta. Pošto sam doručkovao, metnuo sam bombu za pojas, pištolj u džep i izišao napolje – uputio sam se mestu gde sam na obali Miljacke trebao da čekam Ferdinanda. Grad je bio iskićen zastavama, ali sveta nije bilo mnogo po ulicama. Kretao se kao obično nedeljnim danom do podne. Nije se videla mnogo ni policija, bar ne oni u uniformi. Oko devet sati došao sam na obalu Miljacke i pogledao niz obalu, kako je sa svetom i obezbeđenjem. Sveta nije bilo mnogo, tek po dvoje-troje šetaju uz obalu, ili idu ulicom sa druge strane. Nije se imao utisak – da se očekuje prolazak prestolonaslednikov – prema Opštini. Prošetao sam i ja malo, pa se izgubio u druge ulice, da ne upadnem u oči, ako se tuda vrtim ili stojim.
Tek na 10-15 minuta pred unapred objavljeno vreme prolaska Ferdinanda stao sam na meni određeno mesto. Cvetka Popovića nisam video, a ostale nisam ni poznavao ili nisam znao na koje su mesto određeni.
Sećanja se nalaze u rukopisnoj zaostavštini profesora Čubrilovića koju je zaveštao Arhivu SANU u Beogradu. Zavedena su pod signaturom br. 14.731. Čubrilović ih je napisao u posebnim sveskama, kojih ima ukupno devet.
I sada prvi put izlaze u javnost – onako kako su napisani, uz minimalne lektorske intervencije…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
