Španske vlasti danas su sklonile posmrtne ostatke nekadašnjeg diktatora generala Franciska Franka. Posmrtni ostaci iz velikog mauzoleja u kompleksu Doline palih van Madrida helikopterom su prebačene na groblje El Pardo, severno od Madrida, gde je sahranjena njegova supruga. Na ovom groblju su sahranjeni i drugi političari.
Ceremoniji je prisustvovao mali broj ljudi, među kojima su ministarka pravde Dolores Delgado, sveštenik, forenzičar i 22 Frankovih naslednika, prenosi Rojters.
Kovčeg su nosili članovi njegove porodice, a španski mediji navode da su od osmorice muškaraca, četvorica Frankovi unuci.
El Pais piše da porodici nije dozvoljeno da unesu zastavu iz vremena Frankove vladacine.
„Vlada je tražila trezvenost, ali tokom prenošenja posmrtnih ostataka bilo je nekoliko incidenata sa porodicom koja je želela da unese zastavu, a čuli su se i povici ‘Živeo Franko'“, piše El Pais.
Vrhovni sud Španije odobrio je nedavno uklanjanje posmtnih ostataka fašističkog diktatora Franciska Franka iz monumentalnog mauzoleja u kojem je sahranjen 1975. godine.
Franko, koji je vladao Španijom posle pobede u građanskom ratu 1936-1939. do svoje smrti 1975, dugo je ostao politički kamen spoticanja u Španiji. Socijalisti su se dugo borili da izmeste Frankove ostatke iz mauzoleja koji se nalazi u Dolini palih, a posvećen je svim žrtvama građanskog rata u kojem je stradalo oko 500.000 ljudi.
U anketi koju je objavio El Mundo se trećina Španaca usprotivila ekshumaciji, piše DW, Frankovi potomci su pokušali da sudski spreče taj potez, a konzervativni političari su tvrdili da se tako samo kopa po starim ranama.
Novinarka DW Kristina Burak piše da je taj argument jedna od zaostavština španske demokratizacije nakon Frankove smrti.
„Njegove pristalice i protivnici sklopili su takozvani Pakt zaboravljanja koji je uključivao opštu amnestiju za počinioce masovnih zločina. Bio je to pokušaj da se žmuri pred prošlošću i gleda u budućnost.
Kako je španska tranzicija ka demokratiji bila uzor u celom svetu, taj pakt je skrenuo pažnju sa činjenice da je Frankov totalitarizam i danas mnogima simpatičan. Predugo je i demokratska Španija bila mesto gde sa balkona vise fašistički simboli i Frankove zastave, ulice se zovu Calle del Generalisimo, a jedna fondacija održava sećanje na Franka i njegova tobožnja dostignuća.
Takva javna podrška diktaturi bila bi nezamisliva u Nemačkoj, ali špansko društvo nikada nije imalo konsenzus da do kraja odbaci Franka i njegove ideje.
Ekshumacije je više od otvaranja grobnice i prebacivanja posmrtnih ostataka na diskretno privatno groblje. Ovaj čin zatvara poglavlje glorifikovanja i čini prekretnicu u španskoj kulturi sećanja.
Naravno, neće diktatorovi poštovaoci preko noći sada postati demokrate. O tome svedoče i najavljeni protesti zbog ekshumacije koji su potom zabranjeni. Ali ekshumacija konačno dovodi Španiju kao državu do tačke u kojoj se otvoreno i zvanično odbacuje Frankovo nasleđe čime može zaista da počne proces društvenog ozdravljenja“, navodi autorlka DW.
Više od sedam decenija posle poraza fašizma i četiri decenije od smrti kaudilja, grobovi frankista i stranih nacista koji su na Pirinejskom poluostrvu pronašli sigurnu kuću za vreme Fransiska Franka i dalje su mesta hodočašća.
Ranije se spekulisalo da među stranim nacistima koji bi mogli biti izmešteni iz svojih grobova – sahranjeni na manje upadljivim mestima – ili poslati u domovinu jesu i lider Nezavisne države Hrvatske (NDH) Ante Pavelić i ustaški oficir i zapovednik koncentracionih logora Vjekoslav Maks Luburić.
Tagovi
S.D.
Kada cete Vi Srbi maknutui druga Tita?