Novije generacije (uglavnom rođene nakon 1980. godine) sporije se “skrase” i skuće nego li one pre njih: neke žele da istraže svet pre nego što se venčaju i dobiju decu, druge jednostavno ne mogu sebi da priušte kupovinu kuće. Ono što mogu da priušte – to su kućne biljke.
Od početka veka, piše The Economist, izvoz biljaka iz Holandije — zemlje koja nosi laskavu titulu najuticajnijeg i najvećeg proizvođača biljaka — za samo 16 godina (od 2000. do 2016.) porastao je sa 6 na 9 milijardi dolara. Te godine Evropljani su potrošili oko 36 milijardi evra (42 milijarde dolara) na kupovinu sobnih biljaka i cveća. Na popularnim sajtovima za kupovinu i prodaju (kao što su Amazon, Patch, The Sill) došlo je do potpunog procvata ponude lisnatih proizvoda ušuškanih u šarenim saksijama, a mnogi od njih nude i mogućnost dostave na kućnu adresu.
Interesovanje za kućnim biljkama pratilo je uspon njihove prodaje. Broj Google pretraga za sukulentama porastao je za deset puta u odnosu na 2010. godinu, a druge zelene biljke doživele su slične skokove popularnosti.
A šta nam ova pomama za biljkama govori?Stvar je generacijska. Mladi ljudi, za razliku od njihovih roditelja, mnogo češće pribegavaju životu u stanovima, bez bašti. Zato kupuju kućne biljke, jer one nisu zahtevne za negu, nisu skupe kao kućni ljubimci, a i viralne društvene mreže poput Instagrama i TikToka značajno doprinose tome.
Tagovi
