“Ubacili su nas u crvotočinu večitog dijaloga, a niko ne pominje ključ cele priče, Bondstil”: Uroš Đurić o Kosovu

3
Foto: Nedeljnik

Kosovo je i srpsko i albansko, naše nasleđe je zajedničko, poručio je umetnik Uroš Đurić, uz ocenu da, trenutno, ipak, ne vidi prostor za kompromis po pitanju Kosova, jer je – po njegovoj oceni – odnos snaga, kada je reč o tamošnjem stanovništvu 9:1.

“Kosovo je danas de iure Srbija, ali de facto nije”, rekao je Đurić za FoNet.

Svoj pesimističan stav kada je reč o izgledima za postizanje kompromisa potkrepljuje sportskim i životnim metaforama.

“U ovom trenutku vi imate činjenicu da je odnos snaga na samoj teritoriji oko 9:1, po broju stanovnika. Kada igrate fudbal 9:1, vi sigurno nećete moći da postignete nikakav kompromis. Vi u tuči 9:1 ne možete da postignete kompromis”, objašnjava Đurić.

On upravo umetnost i kulturu vidi kao nešto što Kosovo jako dobro koristi i sebe na taj način promoviše. Kao primer navod pop zvezde poput Ire Istrefi i Bebe Redža, ali i veoma zapaženo učešće Kosova na manifestaciji Venecijansko bijenale.

Razgraničenje je za njega “sumanuta ideja”, pa postavlja pitanje – šta se to razgraničava?

“To znači da vi sve vreme lažete kada kažete da želite Kosovo u okviru svoje teritorije, da je ono nedeljivo i celina”, primećuje Đurić.

Istovremeno, ukazuje kako bi Srbija, integrišući kosovske Albance, kojih je, kako procenjuje, oko dva miliona, trebalo da im obezbedi mesta u parlamentu i neke čelne državne pozicije.

“Da li biste prihvatili da vam Albanac bude premijer ili ministar spoljnih poslova?”, pita Đurić.

On smatra i da je način na koji se vodi put do sporazuma, zapravo, način da se održi zamrznuti konflikt.

“Nikakvog sporazuma suštinski nema i ne može biti dok postoji ogromni vojni kompleks u blizini Uroševca – Bonstil”, ocenjuje Đurić .

On navodi da je reč o vojnoj bazi strane države na, još uvek, teritoriji Srbije. A na toj teritoriji, primećuje on, ne postoji nijedan izvršni organ koji sprovodi zakone države Srbije, nemamo ni vojsku ni administraciju.

On i pitanje da li je za međunarodnu konferenciju ili dijalog povezuje sa američkom vojnom bazom.

“Nas su uspeli da ubace u crvotočinu večitog dijaloga u situaciji u kojoj se Bondstil kao činjenica nigde ne pominje, a za mene je Bondstil ključ cele priče. Jer da je Bondstil dogovoren 1998. godine svega ovoga ne bi bilo”, smatra Đurić.

Stolica za Kosovo u Ujedinjenim nacijama bi, prema njegovom mišljenju, u praksi značila da je stvorena država i da je međunarodno priznata.

“To bi značilo da smo tu bitku izgubili. To je naša bitka sa samima sobom”, upozorava Đurić i dodaje da kako bismo mogli da zadržimo Kosovo, pre svega, treba da se zapitamo kakvo smo to uopšte društvo?

Referendum o Kosovu za njega nije lako pitanje.

“To vas određuje na 1001 način. Ja mogu da kažem da nisam za Kosovo kao državu, ali moje mišljenje ne znači ništa”, konstatuje Đurić.

On sa Kosova ima i jaka lična iskustva, pa se seća 1987. godine, kada je kao mladić tamo boravio i upoznao braću Ljokaj iz Dečana, koji su kao crtači i umetnici radili na odbnovi srpskih manastira, koju je organizovao Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture.

“Oni su doživljavali to srpsko – vizantijsko kulturno nasleđe kao deo njihovog habitusa, to se nije postavljalo kao pitanje”, priseća se Đurić.

Ističe da se na Kosovu zaista oseća da život neprekidno traje već 5.000 godina.

“Sličan osećaj imao sam na Svetoj gori. Posebno zrači i to nije samo mit”, zaključuje Đurić.

3 KOMENTARA

  1. “Da li biste prihvatili da vam Albanac bude premijer ili ministar spoljnih poslova?”, pita Đurić. Уобичајено приглупи коментари, углавном неког од уметника, мада и широко распррострањен у народу, управо са овим лајт-мотивом. Какве везе има ко је премијер или министар у земљи у којој постоје институције ? И црнац је био на челу Америке, па шта се догодило ? Ништа ! Зашто ? Зато што је земља устројена на владавини права. Уосталом, Албанац и јесте био председник председништва СФРЈ, па се ништа није догодило. СФРЈ су уништили неки други.

  2. umetnik se javlja i komentarise bolje od pravnika. A pravnici ćute. Smeju li se oni svi kao ona dvojica na telefonu hebacemo mater Srbiji ?

  3. jel to znaci da svako de facto nasilno promenjeno stanje ponistava de jure ? Vladavinu bezakonja.
    Ne znam nikog ko ne bik zubima preklao onog ko mu udje u njivu i kaze da je njegova.

Comments are closed.