U zemlji baklji i šerpi neko mora da misli na mlade

    1

    Autor: Milica Ilčić, asistent na Fakultetu dramskih umetnosti 

    Ova rečenica verovatno mnogima zvuči kao slogan u predizbornoj kampanji, ali zapravo to je rečenica o kojoj svi mi moramo da mislimo. I to svakodnevno. Uspavljujući svoju ćerku imala sam dovoljno vremena da sagledam i složim svoje misli vezane za vanredno stanje kroz koje smo prošli. Izgleda da ništa nismo naučili. Fotografije koje su danas osvanule na društvenim mrežama porazile su me i rastužile u isto vreme. Prljavi parkovi, ostavljeno smeće na šetalištima, veliki broj tuča i pijanstva – i to samo jedan dan nakon ukidanja vanrednog stanja. Zašto je to tako? 

    Kao neko ko ima mogućnosti da radi sa mladim ljudima, mogu vam reći da naše društvo nema razumevanja za njih. Za njihove potrebe, navike, probleme, očekivanja, ideale i zivotne želje. Većito ih sputavamo. Skoro od rođenja. Stalno im govorimo čekajte da porastete pa ćete videti šta su pravi problemi. Ali u tom trenutku kada im baš tu rečenicu izgovaramo, oni se nose sa svojim najvećim problemom – a većina nas to ne vidi ili ne želi.

    Iako smo imali više od 50 dana da promislimo o svemu, da se zaustavimo i da kao društvo ojačamo temelje koji su, usled mnogobrojnih društveno – političkih dešavanja tokom proteklih decenija ošteceni, mi smo nastavili tamo gde smo stali. Otuđeni jedni od drugih. Zavidni i nesigurni.

    Da bi naše društvo i naša zemlja imali bolju budućnost potrebno je da svi zajedno budemo na istoj strani – da stanemo uz mlade i da ih saslušamo. Ne osuđujmo one koji ne znaju – naučimo ih. Ne vređajmo one koji misle drugačije – pružimo im šansu. Ne budimo gluvi za tuđe probleme – budimo im podrška. 

    Samo tako u zemlji baklji i šerpi, ljubav će pobediti.

    1 KOMENTAR

    Comments are closed.