U Vukovaru danas obeležavanje 30. godišnjice stradanja: Pupovac “ima jedan san”

0
Foto: Igor Pavićević

(Beta) – U Vukovaru se danas obeležava 30. godišnjica vukovarske tragedije, na dan kada su posle tromesečne opsade u razrušen grad ušli pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

Od prošle godine, taj dan se obeleževa kao Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan.

Centralni događaj je tradicionalna Kolona sećanja vukovarskim ulicama do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata, gde državne i druge delegacije polažu vence.

Ministar branitelja Tomo Medved iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) pozvao je građane da zbog epidemioloških razloga ostanu kod kuće i da paljenjem sveća odaju počast stradalima, a one koji odluče da dođu, da se pridržavaju epidemioloških mera.

Uprkos apelu vlasti, nekadašnji HDZ-ovac, vukovarski gradonačelnik Ivan Penava iz krajnje desnog Domovinskog pokreta pozvao je građane Hrvatske da dođu 18. novembra u Vukovar i pridruže se Koloni sećanja.

Dolazak u Vukovar i učešće u Koloni sećanja najavili su predsednik Hrvatske Zoran Milanović, premijer i lider vladajuće HDZ Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković (HDZ), članovi Vlade, među kojima i potpredsednik iz reda srpske nacionalne manjine Boris Milošević, kao i predstavnici brojnih političkih stranaka i udruženja ratnih veterana.

Milanović je prošle godine odbio da učestvuje u Koloni sećanja, kritikujući vladu za “dvostruke kriterijume” zbog mera protiv korona virusa. On je tada odvojeno položio vence i zapalio sveće kod spomen-obeležja Ovčara, opisavši Kolonu sećanja kao “besmislenu, jer će u njoj moći da učestvuje samo elita”.

On je 2013. godine, kada je bio premijer vlade levog centra, fizički sprečen da učestvuje u Koloni sećanja od pripadnika tadašnjeg Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara, bliskog HDZ. Razlog je bio što je Milanovićeva Vlada donela odluku o postavljanju dvojezičnih, ćiriličnih i latiničnih, tabli na zgradama državnih ustanova u Vukovaru.

Otkako je preuzeo dužnost predsednika Hrvatske 2020. godine, Milanović se pozicionirao kao svojevrsni zaštitnik interesa ratnih veterana i hrvatskih vojnika, i približio se desnom biračkom telu i udruženjima veterana, zbog čega se danas ne očekuju incidenti nalik onima iz 2013.godine.

Predstavnici srpskih organizacija u utorak su u Vukovaru položili venac u Dunav i kod spomen obeležja na mestu masovne grobnice na Ovčari i time odali počast svim poginulima i nestalima u Vukovaru 1991. godine, i srpske i hrvatske nacionalnosti. U delagaciji srpskih organizacija u Hrvatskoj bio je i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić.

Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je povodom godišnjice da je pitanje nestalih i odgovornih za zločine zajednička tema u kojoj i Beograd i Zagreb treba da preuzmu deo odgovornosti.

“Moj san je da ovaj grad ne bude podeljen ni u sećanju ni u komemoraciji”, naveo je Pupovac.

Vukovar je od 25. avgusta do 18. novembra 1991. godine bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija.

Prema podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno je više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još se oko 300 osoba vodi kao nestalo.

Na Vukovar je tokom opsade dnevno padalo oko 7.000 granata, usled čega je gotovo 90 odsto objekata u gradu uništeno.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili. Oni su ubijeni na Ovčari u noći sa 20. na 21. novembar 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima 70-tak.

Dan sećanja se obeležava i u Škabrnji kod Zadra, gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubili 43 meštanina i 15 pripadnika oružanih snaga. Ubistva su nastavljena i narednih dana.