Nije malo ljudi koji su unekoliko zasićeni brojnim izjavama, raznorodnim tekstovima i temeljnijim analizama, što afirmativnim što kritičkim, naglašeno usmerenim na ličnost i delo našeg aktuelnog Predsednika Republike (PR). Imaju osećaj da se u tim silnim osvrtima na njegovu ulogu i učinak ne poštuje mera, da je sva ta analitika uveliko prešla normalnu tačku zasićenosti. Ti ljudi nisu u pravu. U našem sistemu došlo je do retko sretane koncentracije uticaja, dirigovanja i silovitosti, a tačka te preterano nataložene moći je upravo PR. Moćan PR u tolikoj je meri postao obeležje naše društvene stvarnosti, da jedva da može sadržajno i smisleno da se govori o bilo kakvoj društvenoj pojavi a da se ne dotakne njegova uloga i utvrde efekti njegovog uticaja. PR se stara o izgradnji novih kovid bolnica, obilazi gradnju infrastrukturnih objekata, ugovara nove strane investicije, nadgleda mere suzbijanja aktuelne epidemije, izveštava o stanju snabdevenosti medicinskim materijalom, angažuje se u delikatnom poslu obezbeđenja novca za pokrivanje raznih troškova i pratećih dugova i gubitaka u sportskim klubovima…
Najnovije svedočanstvo njegove hiperaktivnosti je serija nastupa novoizabranih mladih poslanika u Skupštini koji svi odreda zahvaljuju njemu na tom visokom izboru; ispada da je PR prisvojio i funkcije biračkog tela, stvar koja bi u demokratiji morala da bude neprikosnovena. Ti mladi ljudi su odista prošli izbornu proceduru i dobili potrebne glasove, ali po njihovom sopstvenom priznanju stvarnu odluku doneo je za njih PR, a biračko telo je po njihovom vlastitom svedočenju kroz ceo postupak prošlo u ulozi sredstva.
U svom priprostom neznanju ti mladi ljudi su se gromko pohvalili nečim što bi razložan čovek – ako bi takva neprilika uopšte mogla da mu se dogodi – nastojao po svaku cenu da prećuti i sakrije. Mnogi se, i to mnogo i verovatno s pravom, tuže na nekakvu makar i prikrivenu cenzuru; u ovom slučaju cenzura bi bila pravi blagoslov i za PR i za te mlade neuke ljude. Ako se te nedozvoljene radnje praktikuju, sigurno je da u interesu njihovih izvršilaca nije da se još i reklamiraju. Da ta reklama nije u interesu PR i njegovih miljenika najbolje se vidi po tome što su „neprijateljske tajkunske televizije“ smesta lansirale te trogatelne scene i aranžirale ih na način koji izaziva potresna uzbuđenja.
Baš kao što su veštom montažom predstavile naizmenično date, verbatim ponovljene rečenice premijerkinog inauguralnog izveštaja i nekakvog prethodnog izveštaja čija je priroda i funkcija nepoznata a koji je PR dao neposredno pred formiranje aktuelne vlade. Ko li je pisao taj tekst čije je delove premijerka ad litteram ponovila: ona, on ili neko treći?
Ceo tekst profesora Ljubomira Madžara objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 24. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
