Tragična pogibija tročlane porodice – oca, majke i njihovog devetogodišnjeg deteta – u sudaru na Novom Beogradu, još jednom je ukazala na mračnu realnost srpskih puteva.
Nesreću je, prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, izazvao dvadesettrogodišnji vozač koji je upravljao vozilom sa čak 1,17 promila alkohola u krvi.
Ovaj događaj, međutim, nije samo izolovani incident, već posledica duboko ukorenjenog problema koji Srbiju pozicionira na samo dno Evrope po pitanju bezbednosti u saobraćaju.
jeziva statistika
Podaci iz statističkog izveštaja o stanju bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji za 2024. godinu su poražavajući. U konkurenciji 31 evropske države, Srbija ima najveći rizik od smrtnog stradanja u saobraćaju.
Sa 78 poginulih na milion stanovnika, rizik je gotovo pet puta veći nego u najbezbednijoj Norveškoj, i skoro dvostruko veći od proseka Evropske unije.
Statistički izveštaj Agencije za bezbednost saobraćaja dalje navodi da je broj smrtno stradalih u 2024. godini (514) veći u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj teško povređenih (3.705) dosegao maksimum u poslednjih pet godina. Ranjive kategorije, poput pešaka, biciklista i motociklista, čine čak 42,9% svih smrtno stradalih.
pooštravanje kaznene politike?
Na ovu tragediju reagovao je i v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović, ocenivši da ona mora biti „kap koja je prelila čašu“.
On je u pisanoj izjavi ocenio da šokantne brojke nisu samo statistika. „Iza svakog broja stoji jedan život, jedno ime i prezime, nečije dete, brat, sestra, prijatelj“, rekao je Stamatović.
Postavljajući pitanje da li tri ugašena života vrede samo maksimalnih 15 godina zatvora, koliko je predviđeno za ovakvo delo, Stamatović je poručio da će se zalagati za drastično pooštravanje kaznene politike.
„Ističem da ovakva dela zaslužuju kaznu kao za svirepo ubistvo s predumišljajem – 40 godina zatvora. Kada kazna za vožnju pod uticajem alkohola koja odnosi živote bude 40 godina zatvora, niko neće olako sesti za volan ako zna da je popio i gutljaj alkohola“, izjavio je on.
Stamatović je najavio i postavljanje novih radarskih sistema koji će, bez prisustva policije, beležiti prekoračenje brzine, korišćenje telefona i nevezivanje pojasa, kao i zalaganje za trajno oduzimanje vozila počiniocima teških prekršaja.
zašto u srbiji vozimo kao budale ali ne i u austriji?
Propise je moguće pooštriti, ali postavlja se pitanje zašto ako znamo da se ti isti propisi u Srbiji masovno ne poštuju.
Književnik Miljenko Jergović je za naše Velike priče ponudio sociološko objašnjenje, poredeći ponašanje vozača iz našeg regiona kod kuće i u inostranstvu. On primećuje da isti ti vozači u Austriji striktno poštuju svako ograničenje brzine.
„Ovdje je, na autoputu kojim se po Austriji relativno često vozim, zaista stramota divljati automobilom po cesti, otprilike jednako kao što je kod nas sramota izričito poštovati ograničenja brzine“, piše Jergović.
On suštinu problema vidi u poverenju u sistem i osećaju jednakosti pred zakonom. „Na autocesti u Austriji ograničenja se poštuju, jer postoji vjerovanje da ona imaju prometnog smisla i jer nitko nema sumnju u to da se ograničenja odnose na sve učesnike u prometu, a na autocesti po Hrvatskoj ili Srbiji ograničenja se ne poštuju, jer postoji vjerovanje da su postavljena bez smisla i pameti, kao i na iskustvima utemeljeno saznanje da se ograničenja ne odnose na sve“, upozorava Jergović.
Dok ne rešimo sociološki odnosno „problem u glavama“, Agencija uz statistički izveštaj nudi i preporuke za smanjenje broja stradalih u saobraćaju, među kojima su doslednija upotreba sigurnosnih sistema poput pojaseva i dečjih sedišta i unapređenju automatske kontrole saobraćaja, uključujući i uvođenje mere trajnog oduzimanja vozila.
Tagovi
