“U Srbiji 3.000 osoba u 2018. živelo sa HIV-om, od kojih 400 nije ni znalo da je inficirano”

0
Foto: Profimedia

Procene UNAIDS i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je krajem 2018. u Srbiji 3.000 osoba živelo sa HIV-om, od kojih 400 osoba nije znalo da je inficirano, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a preneo Danas.

Kod dve trećine osoba koje znaju svoj HIV status, HIV infekcija je dijagnostikovana kada im je imunološki sistem bio već značajno narušen, čak i kada nisu imali znake i simptome bolesti, a kada je rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći.

Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje kombinacijom antiretrovirusnih lekova veće su šanse za dug, produktivan i kvalitetan život, navodi se na sajtu Batuta povodom Evropske nedelje testiranja na HIV i hepatitis, od 22. do 29. novembra.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) intenzivno podržava integrisane pristupe u prevenciji, testiranju i nezi ljudi koji žive sa HIV-om i/ili virusnim hepatitisom.

„HIV je i dalje veliki javnozdravstveni problem. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od procenjenih 2,5 miliona osoba inficiranih HIV-om petina ne zna da je inficirana HIV-om, a da se čak polovina onih koji su inficirani HIV-om dijagnostikuje kasno, u trenutku kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju“, ističe se na sajtu Batuta.

Prema procenama SZO, u Evropi oko 15 miliona ljudi živi sa hroničnom hepatitis B virusnom infekcijom. Na osnovu procena SZO za 2015. godinu učestalost hronične hepatitis C virusne infekcije u svetu je bila jedan odsto, pri čemu se najveća učestalost ove hronične infekcije registruje u oblasti istočnog Mediterana (2,3% populacije, tj. 15 miliona) i u Evropi (1,5% populacije, tj. 14 miliona).

Hronična infekcija virusom hepatitisa B može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su ciroza jetre i primarni karcinom jetre kod 20–30 odsto pacijenata. Svake godine u Evropi 56.000 ljudi umre od posledica hroničnog hepatitisa B, a 112.500 ljudi umre od posledica nelečenog hroničnog hepatitisa C, odnosno primarnog karcinoma jetre ili ciroze.

Upravo zbog ovakvih podataka Evropska nedelja testiranja ima ciljeve koji snažno promovišu testiranje. Ciljano testiranje, kako bi se dosegli oni koji su najviše izloženi riziku od infekcije, je suštinski element svake strategije za eliminaciju virusnog hepatitisa i HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema u Evropi.

U sklopu ovogodišnje jesenje Evropske nedelje testiranja pod sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” akcije dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV (DPST) za sve zainteresovane studente na pojedinim fakultetima, u studentskim domovima i srednjim/visokim školama, kao i u studentskim poliklinikama će se realizovati od 22. novembra do 4. decembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Leskovcu, Bojniku, Vučju, Vranju, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Novom Pazaru i u Kosovskoj Mitrovici.

Testiranje na hepatitis C će biti dostupno svim zainteresovanim građanima, prevashodno mladima, u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu od 25. do 29. novembra, kao i 1. decembra, i u Zavodu za javno zdravlje u Subotici 28. novembra.

Akcije testiranja na HIV će se realizovati i u mobilnim jedinicama na gradskim trgovima, kao i u prostorijama pojednih udruženja, za sve zainteresovane, a posebno za osobe iz vulnerabilnih populacija pod rizikom u Novom Sadu, Valjevu, Šapcu, Požegi, Čoki, Senti, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Raškoj, Kragujevcu, Vrnjačkoj banji i u Vladičinom Hanu, kao i u domovima zdravlja u Požarevcu i Kostolcu.