Predsednik SAD Donald Tramp svakako se držao stare latinske izreke da ime nagoveštava sudbinu – nomen est omen – kada je birao naziv za predlog zakonkog paketa čiji je cilj da produži poreske olakšice iz 2017. godine, uvede nove poreske podsticaje, ali i sprovede velike uštede u javnoj potrošnji – pre svega u zdravstvu, obrazovanju i energetici.
Zakonski paket od 1.116 stranica je već prošao kroz Odbor za budžet Predstavničkog doma ali trenutno „stoji“ u Kongresu,pošto su o njegovim efektima podeljena mišljenja ne samo u stručnoj javnosti, već i unutar republikanske stranke – čiji se konzervativniji deo protivi prebrzom usvajanju nove regulative.
ŠTA KO MOŽE DA DOBIJE USVAJANJEM?
U okviru poreske reforme, predlaže se produženje poreskih olakšica iz 2017. odnosno prvog Trampovog mandata, koje ističu krajem 2025. godine.
Zatim, tu je ukidanje poreza na napojnice, beneficije iz socijalnog osiguranja i na prihod od prekovremenog rada.
Na spisku je i snižavanje poreza na dobit za domaću proizvodnju na 15 odsto, kako bi se podstakao američki industrijski sektor, zatim poreska olakšica za kupovinu američkih automobila, u vidu odbitka do 10.000 dolara na kamatu za auto kredite kao i otvaranje „MAGA računa“ – opcionih štednih računa od 1.000 dolara za svaku novorođenu bebu kao dugoročnu investiciju. Pored toga, za svako dete planirano je uvođenje poreskog kredita u vrednosti od 2.500 dolara.
Kada je reč o uštedama, planirano je smanjenje od 880 milijardi dolara u okviru programa Medicaid tokom naredne decenije, što bi moglo uticati na zdravstvenu zaštitu miliona Amerikanaca, smanjenje sredstava za obrazovanje i ukidanje subvencija za obnovljive izvore energije.
Sa druge strane, tu je povećanje vojne potrošnje za dodatnih 150 milijardi dolara, naročito za bespilotne sisteme i još 70 milijardi dolara za jačanje granica, uključujući gradnju novih „barijera“ i zapošljavanje dodatnog osoblja.
uštede i potrošnja koje se mere bilionima
Oni koji podržavaju Trampov predlog, od Udruženja proizvođača nafte i gasa, preko direktora Ubera i DoorDash do Koalicije za porodični biznis, smatraju da bi poreske olakšice i dodatne pogodnosti mogle da povećaju kupovnu moć građana i podstaknu ekonomsku aktivnost, uz pojednostavljenje poreskog sistema i smanjenje administrativnih opterećenja.
Sa druge strane, tržište – odnosno oni koji zaista analiziraju i prate ekonomske efekte regulative – poprilično negativno reaguju na predloženi zakonski paket, pa su tako porasle kamatne stope na državne obveznice, a SAD su doživele i novo sniženje kreditnog rejtinga.
Svakako ne pomaže ni to što nikako da se „složi“ računica iza zakonskog paketa, čak ni među Trampovim pristalicama.
Primera radi, Kerolin Levit, portparolka Bele kuće izjavila je da taj paket zakona ne povećava budžetski deficit, već da će uštedeti 1,6 biliona dolara. Međutim, model budžetskih projekcija Univerziteta Pen Vorton (Penn Wharton Budget Model), koji je uzeo u obzir i „pozitivne ekonomske efekte“ zakona, na kraju pokazao da će doći do povećanja osnovnog deficita za gotovo 3,3 biliona dolara tokom narednih deset godina.
Čini se, međutim, da za sada nema sumnje da će „Veliki, prelepi zakon“ biti usvojen – pitanje je samo kada i sa kakvim amandmanima. Naredni korak ka usvajanju planiran je za sredu, kada će se o njemu izjasniti Kongresni odbor za proceduralna pitanja.
Tagovi
