U procesu priključenja u raznim fazama u Srbiji trenutno je oko 18.000 MW projekata, od čega 6.000 MW na distribuciji. U Crnoj Gori ima 6 gigavata zahteva, što je deset puta više nego što Crna Gora troši u piku, zaključak je panela posvećenog prenosnim i distributivnim sistemima održanom na konferenciji OIE SRBIJA 2025.
Nebojša Vučinić, direktor Direkcije za razvoj Elektromreža Srbije, istakao je da su prošle godine imali nalet za izradom studija za priključenje, da bi zatim opao broj zahteva.
– Nije samo stvar u broju zahteva, to je najmanje bitno. Sa stanovišta sistema najbitniji su megavati. Trenutno u procesu priključenja u raznim fazama imamo oko 18.000 MW, 6000 MW na distribuciji plus na prenosu – istakao je Vučinić.
10 zahteva za samostalna baterijska skladišta, 2 za data centre
On je dodao da se otvara industrija data centara i da EMS ima 2 zahteva za ove centre – jedan od 650 MW i drugi od 100 MW. Takođe, u ovom trenutku, u procesu priključenja je 2000 MW u baterijama, što je u snazi 6 gigavat sati. U procesu obrade je i 10 zahteva za samostalna baterijska skladišta, naveo je panelista na konferenciji OIE SRBIJA 2025.
– U pitanju je 10 objekata od 1000 MW ukupno. Izrađujemo studije priključenja koje će krajem godine da se finalizuju, posle se nadamo da će oni dostaviti bankarske garancije. Skladišta mogu da imaju značajnu ulogu u procesu balansiranja, možda čak i veću nego reverzibilne hidroelektrane – poručio je Vučinić.
On je napomenuo da EMS radi na kapitalnim projektima za jačanje sistema.
– Pre par meseci smo obeležili početak izgradnje treće sekcije Transbalkanskog koridora, što je kapitalni projekat. Do kraja 2027. bi trebalo da uđe u pogon. Drugi kapitalni projekat je Beogrid, za koji smo postavili kamen temeljac kod Dobanovaca pre 10 dana. Takođe, u toku je isporuka varijabilnog šant reaktora za Vranje, pošto u Vranju imamo najveći problem sa naponskim prilikama – istakao je Vučinić.
6 GW zahteva u distributivnom sistemu
Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema u Elektrodistribuciji Srbije, naveo je da je u distributivnom sistemu aktivno 2400 zahteva koji zbirno imaju 6,1 GW, što je, kako je ocenio, prilično iznad maksimalnog vrha koji distributivni sistem ostvaruje.
– Krenuli smo euforično, liberalno, i to je dovelo do ozbiljnog zagušenja. Imamo dosta započetih projekata koji su zauzeli mesto na distributivnom sistemu i moramo čekati da prođe vreme da bi se prostor oslobodio. Analize pokazuju da je tek 400 elektrana na sistemu. Od podnetih zahteva, manje od 20% je izvodljivo i realno. Ključni trenutak nastao je krajem 2024, stupanjem na snagu izmena i dopuna zakona o energetici, uneta su pravila igre, odobrenja za priključenje se mogu produžiti samo još jedanput – naglasio je Nikolić.
I u Crnoj Gori je veliki broj zahteva, 6 GW, otkrio je Aleksandar Mijušković, predsednik Odbora direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema.
– Imamo 6 gigavata zahteva, a u Crnoj Gori je maksimalni pik 600 MW. Već imamo 10 puta više zahteva nego što trošimo u piku, dolazimo do problema kako ćemo da priključimo sve – poručio je Mijušković dodajući da će do kraja godine biti završen jedan od najznačajnijih projekata, dalekovod Lastva-Pljevlja, gde je ostalo da se završi još samo par stubova.
Konferenciju OIE SRBIJA 2025 po peti put organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.
