U potrazi za “svetim gralom:” Sad kad znamo (skoro) sve o koronavirusu, koliko smo stvarno blizu leka? Novo specijalno izdanje Nedeljnika o epidemiji

0
Beta/AP Photo/John Minchillo

U ovom trenutku se radi na najmanje 43 vakcine protiv COVID-19 u svetu i one su u razvoju u brojnim svetskim laboratorijama univerziteta i kompanija. Većina su DNK ili RNK vakcine. Jedna je počela da se ispituje na ljudima 16. marta, na prvih 45 zdravih volontera u Sijetlu.

Hlorokin možda baš i nije sveti gral kao što se mislilo, pa se pojavila nova teorija – lečenje krvnom plazmom onih koji su se oporavili od koronavirusa i stvorili antitela na taj patogen. Ovaj proces podrazumeva da će doktori testirati i analizirati plazmu ljudi koji su se oporavili od koronavirusa, tražeći antitela na virus i zatim ubrizgati plazmu ili njen derivat u bolesnog.

Do ovog veka, pojava vakcine za čak odavno poznate patogene, kao što je poliovirus, zahtevala je vreme od čak deset do dvadeset godina da bi prošla kroz tri faze: postupke izrade i ispitivanje i izlazak na tržište. Prva od ove tri faze sada je zapanjujuće brza. Naučnica iz jedne kompanije rekla je da je njen tim imao preliminarni model vakcine za COVID-19 posle samo tri sata rada.

Glavna svrha procedura je oprez jer vakcina koja se neočekivano ispostavi kao štetna, najgora je noćna mora farmaceutske industrije. Postoje takvi primeri koji blinkaju poput crvenih lampica. Godine 1942. vakcina protiv žute groznice kontaminirana je virusom hepatitisa B a primilo ju je više od 300.000 američkih trupa pre nego što je to otkriveno. Umrlo je skoro 150 vojnika.

Novi broj Nedeljnika sa brojnim tekstovima, istraživanjima i autorskim tekstovima o koronavirusu je na svim kioscima od četvrtka, 2. aprila

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs