U pandemiji se više štedi – mesečno prosečno odvojimo na stranu 5.668 dinara

    0
    • Blizu 70 procenata građana Srbije štednju smatra važnom
    • Akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondovi i dalje su za veliku većinu nepoznanica, ali su stavovi prema ovim proizvodima pozitivni
    • Poverenje u banke poraslo za 14 procenata u odnosu na prošlu godinu

    Građani Srbije iz godine u godinu koriste sve više štednih i investicionih proizvoda umesto slamarice, a raste i iznos koji ostavljaju na stranu. Najnovije istraživanje Erste Grupe* o štednim navikama i stavovima pokazalo je da prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine iznosi 5.668 dinara, što je blizu 1.500 dinara više nego 2015. godine. Čini se da je pandemija uticala da ovaj iznos raste većom stopom nego ranije. Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego prethodne, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje.

    Opšta neizvesnost je bila jedan od glavnih motiva za štednju i ove godine, a pandemija se, sudeći po rezultatima ovog istraživanja, nije previše odrazila na lične finansije građana: veoma negativno je pogodila manje od petine anketiranih (18 procenata), trećina njih je neznatno pogođena (35%) dok je 43 procenta odgovorilo da uopšte nisu pogođeni.

    NAJVIŠE RASTE POPULARNOST ŽIVOTNOG OSIGURANJA I ŠTEDNJE PO VIĐENJU

    Kad je reč o stavovima prema štednji, oni se nisu značajnije promenili od 2017. godine. Blizu 70 odsto anketiranih smatra da je važno ili vrlo važno ostavljati novac na stranu. Ono što se menja je to da s godinama raste broj onih koji koriste neki štedni ili investicioni proizvod. U poređenju sa prethodnim godišnjim istraživanjima, od 2017. godine do sad, najviše je porasla popularnost životnog osiguranja (sa 7 na 14 procenata) i štednje po viđenju (sa 9 na 12 procenata). S druge strane, sve je manje onih koji štede u kući ili sefu (pad sa 30 na 25 procenata), kao i onih koji uopšte ne štede (pad sa 50 na 45 procenata).

    Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine raste, samo 27 odsto građana je zadovoljno sumom koju trenutno može da izdvoji. Stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (53 procenta) i fonda za teška vremena i hitne slučajeve (45 procenata) i dalje su najčešći motivi da se deo prihoda ostavi sa strane. Rezervu za starost pravi 26 odsto anketiranih, a za obrazovanje 7 odsto. Štediše motiviše i čuvanje novca za odmor, kupovinu telefona ili televizora i za veće nabavke poput stana ili auta.

    KO JE ODGOVORAN ZA FINASIJSKU EDUKACIJU – BANKE, ŠKOLA ILI NEKO TREĆI?

    Donošenje finansijskih odluka ima veliki uticaj na naš život i sastavni je deo svakodnevice, a finansijska pismenost doprinosi prosperitetu čitavog društva, ekonomskom rastu i manjem riziku od siromaštva. Istraživanje pokazuje da svega četvrtina građana smatra da je dobro informisana o finansijskim temama i bankarskim proizvodima uopšte.

    Na pitanje koja institucija treba da omogući građanima da dođu do informacija i znanja o finansijskim temama preovlađuju odgovori da su to banke i druge nedržavne institucije (46 procenata), porodica (41 procenat), mediji (35 procenata) i druge obrazovne institucije (26 procenata). Ipak, učenje o finansijskim temama tokom školovanja je izuzetno važno jer deca od najranijeg uzrasta treba da razvijaju svest o novcu, nauče da njime odgovorno upravljaju kako bi stekla sposobnost donošenja dobrih finansijskih odluka i vremenom, zdrave finansijske navike. Erste Banka je sredinom aprila potpisala Memorandum o saradnji sa Ministarstvom prosvete čime je dogovoren zajednički rad na finansijskoj edukaciji učenika osnovnih škola kroz projekat „Škola novca za osnovca“.

    I DALJE OPREZ PRI INVESTIRANJU

    Akcije, hartije od vrednosti, obveznice i ostali investicioni proizvodi koji nose određeni rizik i dalje su za veliku većinu nepoznanica – 84 procenta anketiranih je o njima slabo informisano ili potpuno neinformisano. S druge strane, raste pozitivno mišljenje o ulaganju novca u navedene proizvode. Pozitivne stavove ima trećina anketiranih, a u odnosu na pre četiri godine duplo je veći broj onih koji su spremni na ovu vrstu rizika (10 odsto prema 5 odsto 2017. godine).

    Kad je reč o poverenju u različite kompanije u vezi sa finansijskim uslugama i transakcijama, nastavljen je trend rasta poverenja građana u banke, kojima puno poverenje poklanja 54 odsto ispitanika, 14 procentnih poena više nego prošle godine. Za njima slede pružaoci onlajn finansijskih usluga sa 38 procenata, internet prodavnice takođe sa 38, onlajn banke sa 33 i društvene mreže sa 30 procenata.

    ŠTEDNJA U ERSTE BANCI – I DALJE NAJVIŠE ŠTEDE STARIJI OD 50 GODINA

    Prosečni štedni ulog u Erste Banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 21.950 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 633.000 dinara. Prosečan štediša u Erste Banci u evrima ima oročen iznos od 15.500 evra na 12 meseci i 1 dan, a u dinarima oko 1.325.000 dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.

    „Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da situacija sa pandemijom i dalje traje. Ono što je posebno interesantno je to da dinarska štednja beleži značajno brži rast što dokazuje da se vratilo poverenje u domaću valutu čemu su svakako doprinele pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem da se ublaže negativni efekti krize na građane i ekonomiju u celini“, navodi Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste Banci.

    Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom u ovoj banci, sa skoro 60 odsto i taj procenat je približno isti kao i prošle godine.

    *Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom. Telefonska anketa sprovedena je u julu i avgustu na uzorku od 502 ispitanika starija od 15 godina koji mogu da koriste bankarske usluge. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.