Trst je naš: Nova analiza Veljka Miladinovića u štampanom izdanju Nedeljnika

Kada su jugoslovenski partizani oslobodili Rijeku i Istru, početkom maja 1945, i kada su se zaputili prema Trstu, britanski i američki vojnici, tako je zapisano u nekim njihovim sećanjima, primetili su da je Italija ostala bez lepih plaža – sve su ostale u jugoslovenskoj zoni.

Ali plaže nisu bile glavni cilj Titovih vojnika, cilj je bio veliki grad na severu Jadranskog mora te 1945. godine kada je „Trst postao naš“, što je nešto što se i danas oseća širom bivše Jugoslavije. A to je potpuno paralelna istorija, koja nema mnogo veze ni sa tršćanskim Srbima iz 19. veka, a tek u nekoj apsurdnoj paralelnoj stvarnosti ima veze sa farmerkama iz sedamdesetih ili savremenim omiljenim espresom na Ponterosu.

Istorija ume da bude apsurdna i takva je bila u slučaju Trsta i Jugoslovena, pa i Srba, kojima se taj grad od pedesetih godina prošlog veka pretvorio „u mentalno čvrsti dio odrastanja i života u Jugoslaviji“, kako je to napisao hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina. Jer je u toj apsurdnoj igri sudbine Trst postao italijanski grad koji je bio važniji za Jugoslaviju nego za Italiju. A u deset posleratnih godina dok je trajala „tršćanska kriza“ to je zapravo bio najvažniji grad i za Italiju i Jugoslaviju.

A koliko je prostor novih teritorija bio važan za Jugoslaviju možda ilustruje portret Josipa Broza Tita sa šakom na karti Istre, koji je 1947. izradio Paja Jovanović. Slika se nekoliko godina nalazila u Titovom kabinetu, ali je potom, zbog nezadovoljstva teritorijalnim rešenjem, 1954. godine predata Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, navodi italijanski istoričar Federiko Tenka Montini, autor knjige „Trst ne damo! – Jugoslavija i Tršćansko pitanje 1945–1954.“ (kod nas objavljeno u izdanju Akademske knjige).

Za krilaticu „Trst je naš“ svi znaju, ali malo je onih koji su se udubljivali u zaboravljenu diplomatsko-političku borbu za Trst koju je vodila novoformirana socijalistička Jugoslavija skoro čitavu deceniju – od ulaska jugo-partizana u sam grad Trst 1945, pa sve do sporazuma o podeli teritorija 1954. godine – da bi mogli da odgovore na pitanje ko je pobedio u toj borbi.

Pitanje Trsta – a ovde nije reč samo o gradu Trstu, već i o širokom pojasu koji obuhvata celu današnju slovenačku obalu, jedan deo Istre koja se danas nalazi u Hrvatskoj i luku Pulu, koja je pod jugoslovenskom kontrolom tek od 1947. godine – koristilo se kao oruđe u začecima Hladnog rata, kao oruđe u sukobu Tita i Staljina, koristilo se kao alatka za izbore u Italiji, čak i za lokalne, koristilo se i u odmeravanju snaga Amerike, Engleske i Francuske… Toliko su se razni interesi tu preplitali da je ponekad delovalo da se to pitanje nikada neće rešiti, i da svima odgovara zamrznuti konflikt koji će moći kao čip da se koristi u nekim drugim pitanjima.

Gotovo celu deceniju na papiru je postojala Slobodna teritorija Trsta, koju su podeljeno kontrolisale američko-britanske snage s jedne, i jugoslovenske snage sa druge strane, a u kojoj se odvijao neki specifičan život – štampao se, na primer, neki novac koji se zvao „jugoslovenska lira“, Trst je imao fudbalske klubove koji igraju i italijansku i jugoslovensku ligu, a koji su politički promovisani u najjača takmičenja, vozile su se paralelne biciklističke trke („Giro d’Italia“), s tim što je jugo-verzija od Trsta išla do Bugarske…

Italijanski istoričar Federiko Tenka Montini objavio je knjigu „Trst ne damo! – Jugoslavija i Tršćansko pitanje 1945–1954.“ koja daje novu i upotpunjeniju sliku ovog zaboravljenog perioda, a ovo je priča na osnovu Montinijeve rekonstrukcije burne decenije severnog Jadrana.

Nekoliko je ključnih faza u „borbi za Trst“, od oslobođenja Trsta, mirovnog sporazuma 1947. kada je načinjeno razgraničenje Italije i Jugoslavije i formirana Slobodna teritorija Trsta kao sporno područje, obećanje saveznika 1948. da će cela STT pripasti Italiji, raskid Tita sa Staljinom koji je iz korena promenio sve, potom odluka iz 1953. da se Zona A pripaja Italiji bez zvaničnih jamstava Jugoslaviji o sudbini Zone B, i na kraju dogovor o podeli 1954. koji će biti suštinski ozvaničen tek dve decenije kasnije…

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 11. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS