Postoje ljudi koji umeju da poklanjaju. Ako imate sreće, imate i makar jednu takvu osobu u svom društvu; problem sa njima je što to svoje znanje ne mogu da prenesu, a i uvek se osećate glupo kada vidite šta su oni smislili, šta vi niste smislili.
Jasno vam je da nisam ta osoba; ako ste od mene dobili poklon, u najboljem slučaju to je bila knjiga, a u još najboljijem slučaju sam dobro promislio o toj knjizi i nisam vam podvalio neku samo zato što su bile lepe korice.
Zamislite onda dramu kada Čovek Koji Poklanja Knjige treba da smisli svadbeni dar. I to za prvo (ono dokumentovano) kumstvo. Ballparkovali smo neke ideje mesecima, a onda upali u blagu paniku kako se približavao avgust. Na kraju sam se setio detinjstva provedenog u cenjenoj ustanovi po imenu „Vembli“, ukrstio to sa njegovim – a i njenim – takmičarskim duhom i sklonosti ka igricama, shvatio da su fliper (Indiana Jones, naravno) i bilijar previše skupi, izbor je pao na pikado. Onaj kafanski, samo unapređena verzija.
Nismo ga još probali – okrivićemo daljinu i diskus-herniju – ali nekako od tada sam sve češće počeo da mislim o trostrukoj dvadesetici, o onim danima kada smo bežali sa časova samo da bismo bacali strelice (pa zar to nije bolje nego da smo se lepo drogirali, kao sva ostala normalna deca?) toliko da bi mi, kada legnem, u ušima bubnjalo od mašina.
Kad bih baš hteo da nerviram ljude u ove blagdane, počeo bih da im pričam da je to savršena metafora za život: dok oko tebe ljudi nešto viču, dok pokušavaju da te ometu – a poneko i navija za tebe – dok plivaš u zadimljenom prostoru a pritom te napadaju neki insekti, vidiš metu ispred sebe, i znaš šta treba da uradiš. Samo nekoliko poteza, i sve će se promeniti, i napokon ćeš moći da ostvariš sve snove.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 8. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
