Trgovina ljudima se najčešće krije iza oglasa za posao

0

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ukidanja ropstva, danas je održano predavanje na temu „Trgovina ljudima i opasnosti na internetu“ u organizaciji fondacije Unitas u Beogradu.  Sadržaj prezentacije obuhvatio je osnovne pojmove o fenomenu trgovine ljudima koji je, prevashodno, opisan kao  moderno ropstvo čiju je statistiku teško fiksirati. Savremen svet, na globalnom nivou, opisuje se kao društvo koje broji gotovo 50 miliona robova i u kome trgovina ljudima, kao najbrže rastuća grana kriminalne industrije, ubira profit veći od 152 biliona dolara, na godišnjem nivou.

Trgovina ljudima prihoduje veći profit, na godišnjem nivou, od udruženog kapitala Facebook-a, Nike-a, Starbucks-a i Disney-a. Za srpsko ili rusko dete trgovac je spreman da plati i do 120.000 dolara.

Faktori koji podstiču rast ove industrije su nizak rizik da se otkrije nedelo i veoma visok profit. Najprisutniji vid trgovine ljudima je seksualna eksploatacija, a ciljnu grupu, pre svega, predstavljaju devojčice i mlade žene u uzrasnoj kategoriji od 11 do 25 godina starosti.

Što se tiče samog interneta, veoma zabrinjava podatak da se na društvenim mrežama, u svakoj sekundi, nalazi 700.000 predatora koji, na osnovu svojih potreba, mapiraju našu decu kao potencijalne žrtve trgovine ljudima.

Neophodno je alarmirati širu javnost i posebno senzitivisati roditelje da izgrade poverenje sa svojom decom i dopru do njih kako bi deca prihvatila nužne savete koji ih mogu zaštititi od upadanja u lanac trgovine ljudima“, istakla je Aleksandra Urošević, predstavnica Unitas fondacije.

Ostali oblici ove kriminalne industrije su: radna eksploatacija (servitut, građevinarstvo, poljoprivreda, ratovanje), nekomercijalna eksploatacija (prinudni brak, ilegalno usvojenje) i drugi oblici trgovina organima, prošnja, kriminal.

Trgovina ljudima se, najčešće, krije iza: oglasa za posao, modnih agencija, salona za masažu, eskort ili agencija za poslovnu pratnju, barova i striptiz klubova, studiranja u inostranstvu, a najveći prostor za vrbovanje žrtava predstavlja, zapravo, internet.

Ukoliko se osoba javlja na određeni oglas za posao, preporuka je da obavezno pretraži sajt APR-a kako bi se uverila da dati poslodavac ima uredno registrovan matični broj, PIB i broj fiksnog telefona na sajtu  Agencije za privredne registre“, dodala je Urošević.

Univerzalan profil trgovca ljudima ne postoji. Reč je o osobama pretežno muškog pola čija se profesija opisuje rasponom od poljoprivrednika i sveštenika do lekara. Statistika svedoči da su to osobe, najčešće, bliske žrtvi: roditelji, rođaci, partneri, prijatelji, ali i nepoznate osobe i lažni poslodavci.

Kada je reč o profilu same žrtve, statistički gledano, u pitanju su mlade osobe, pretežno ženskog pola koje potiču iz ekonomski depriviranih porodica, u kojima je najčešće, istovremeno, prisutna kako socijalna izolacija, tako i  porodična patologija (narkomanija, alkoholizam), kao i nezadovoljene psihološke potrebe za sigurnošću i pripadanjem.

Važne preporuke su:

  • Neophodno je da profil svakog deteta, na društvenim mrežama, bude zaključan
  • Prijatelji na društvenim mrežama treba da budu isključivo osobe koje dete poznaje
  • Dete ne treba da se taguje
  • Dete ne sme da se locira
  • Dete ne treba detaljno da opisuje vlastita interesovanja

Važno je zapamtiti da sve što postavimo na internet, od fotografije do razmišljanja,  zauvek ostaje zapisano na internetu. To znači da nas opcija DELETE ne štititi u smislu poništavanja nepromišljenog sadržaja. Sve što smo postavili na društvenu mrežu ikada, čini zauvek našu internet senku, naš online otisak, koji u nekom trenutku, u budućnosti, može biti diskriminativni faktor za posao kojim želimo da se bavimo ili za naše uspinjanje na društvenoj lestvici.

Ukoliko sumnjate da je vaše dete ugroženo, ukoliko postoje indicije da je vrbovano ili izloženo bilo kakvom obliku online nasilja, možete se obratiti, pre svega: Policiji: 192 i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu: 19833