Trgovina ljudima, prisilna prostitucija i “putovanje smrti” u Italiju: Priča o novinarki koja je razotkrila krimalne šeme u Nigeriji

0
Ton koene/Exclusivepix Media / Exclusivepix / Profimedia

Tobore Ovorije je bila ukočena od straha. Po odeći joj je bila krv, a pored nje su bila dva obezglavljena tela. Mračnim kampom odzvanjali su vrisci. Mlade žene oko nje pobegle su u noć. Na kraju se onesvestila.

Kada se seti te noći, Ovorije i dalje plače i drhti. I danas, sedam godina kasnije. Tada 33-godišnja novinarka, mesecima je tajno istraživala o trgovini ljudima i prisilnoj prostituciji u Nigeriji. Svojim izveštavanjem razotkrila je mračne mahinacije kriminalnih bandi, umešanih u prostituciju, trgovinu ljudima i organima, piše Dojče vele,

‘Lično sve proživeti’

Nekoliko nedelja pre početka istraživanja, urednica je zamolila Ovorije da izveštava o trgovini ženama u Nigeriji i da razgovora sa žrtvama. Ovorije se smeje kada se seti tog razgovora:

„Pa sigurno im ne piše na čelu: ‘Hej! Uskoro ću biti oteta“, kaže za DW.

Za Ovorije je bilo jasno: „Moramo sami kroz to da prođemo. U suprotnom će priča biti prazna.“ Glasno pljesne rukama kod svake reči, kako bi ih dodatno naglasila. U njenom radu nema mesta za kompromise.

Njena hrabrost zadivljuje mnoge.

„Ako neko sebe dovede u takvu opasnost da bi otkrio istinu, onda je to vredno svakog poštovanja“, kaže generalni direktor DW Peter Limburg. „Važno je da osnažimo dobitnicu nagrade, ali i novinarstvo u Africi.“

Oteta iz Nigerije

Prema oceni Međunarodne organizacije za migracije (IOM) 80 odsto svih devojaka i žena koje su iz Nigerije stigle u Evropu su potencijalne žrtve trgovine ljudima i prisilne prostitucije. Jedna od njih bila je najbolja prijateljica od Ovorije. Preminula je od HIV-a nakon što je bila prokrijumčarena u Italiju.

Ovorije se u istraživanju bavila sudbinom te prijateljice, kao i mnogih drugih žena. Bavila se ličnim pričama hiljada žrtava koje se svake godine iz Nigerije odvode u Italiju.

Uz pomoć svojih koleginica i kolega iz nigerijskog lista Premijum tajms (Premium Times), na sedam meseci je ušla u taj opasan svet: promenila je identitet, odeću, frizuru, šminku, pa čak i način govora. Predstavljala se kao prostitutka i dospela je u ruke jednog makroa.

Istraživanje u tom mračnom svetu ostavilo je tragove na njenom telu. Odsekli su joj kosu, pretukli, zlostavljali, prebačena u bolnicu i jedva je izbegla smrt.

Nakon nekoliko meseci od makroa je dobila zeleno svetlo da bude prokrijumčarena u Italiju. Sa grupom mladih žena autobusom je prebačena u susednu državu Benin. Na putu je videla kako su dvema zatvorenicama odrubljene glave. Njihovi organi su bili za prodaju na crnom tržištu. U Beninu je uz pomoć jedne koleginice uspela da pobegne.

Protiv svih predrasuda

Još kao dete u nigerijskoj privrednoj metropoli Lagos, Tobore Ovorije je znala da želi da postane novinarka – i pre nego što je krenula u školu. Svake nedelje je nigerijskim listovima slala svoje, rukom ispisane, priče i pesme. Nije se obazirala na to što ih redakcije nisu objavljivale, nastavljala je da ih šalje.

Kada je bila u srednjoj školi, majka jedne njene prijateljice iz razreda bila je optužena da je veštičarenjem ubila svog muža. Tobore je protiv toga protestovala – bezuspešno.

„Svi su mi uvek iznova govorili: ‘Ti si devojčica, moraš da budeš mirna, previše pričaš’. Bila sam besna. Nisam htela da se prilagodim“, kaže u intervjuu za DW.

Zatvorila se u svoju sobu i zapisivala svaki detalj svog života. Kada je otac jednoga dana u fioci pronašao beleške, ohrabrio ju je da se pisanjem bori protiv nepravde.

Ovorije je to i učinila. “Odlučila sam da to radim do kraja svog života: da se snagom reči borim za one čiji se glas ne čuje.”

Ali najpre je kao mlada novinarka morala da se suoči sa predrasudama u nigerijskom medijskom svetu prema ženama. “Teme kojima su se žene bavile bile su porodica, moda i zabava. Teže teme su bile namenjene muškarcima.”

Borba se nastavlja

Mnoge rane zadobijene tokom istraživanja o nigerijskoj seks-mafiji, do danas nisu u potpunosti izlečene. Ovorije se bori sa depresijama i sa Posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP).

Njen kolega, novinar iz Gane, Anas Aremejav Anas, divi joj se što i pored svega ne odustaje.

„U jednom trenutku njene karijere smo pomislili da bi to mogao da bude kraj njenog rada. Ali onda se ponovo vratila. Nepravda koju vidi u društvu joj ne dozvoljava da stane. Bori se za to da slabije grupe, žene i deca, osete pravdu“, kaže za DW.

I nakon istraživanja o prisilnoj prostituciji, Tobore Ovorije se bavi teškim temama: izveštavala je o žrtvama trgovine ljudima u Libiji i o stigmatizaciji nigerijske dece koja su HIV pozitivna.

Trenutno istražuje i da li su zaposleni u ambasadama uključeni u trgovinu ljudima.

Na pitanje da li se kaje što je svoj život dovela u opasnost zbog istraživačkog novinarstva, istog trenutka odgovara: „Apsolutno ne. To je nateralo ljude da ponovo razmisle. Mogu mirno da spavam. Za mene je to smislen život.“

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime