“Trenutak Sputnjika”, špijunaža i testiranje na vojsci: Kako se vakcine protiv kovida razvijaju u Rusiji, Kini i Indiji i jesu li bezbedne

0
Foto: Profimedia

Kada je Aleksandar Ginzburg ubrizgao sebi vakcinu koju je razvijao, nije čak ni počeo s testiranjima na majmunima. To je bilo pre četiri meseca a Ginzburg, mikrobiolog i direktor ruskog državnog Instituta Gamalej, kaže da se i sada oseća dobro. Sto zaposlenih u Institutu takođe je pristalo da se vakciniše. A svi su i dalje zdravi, piše Špigel.

Ginzburg radi na razvoju onoga što se zove vektorska vakcina, što znači da se deo genetskog materijala iz virusa SARS-CoV-2 ubacuje u bezopasni virus koji služi kao nosač, kako bi se time aktivirao ljudski imunski sistem i podstakao da proizvede antitela. Ginzburg (68) nije posebno zainteresovan za rizike ubrizgavanja supstanci koje su još u razvoju.

“Želim da zaštitim sebe i moje zaposlene”, rekao je, tvrdeći da je ova vakcina i bezbedna i efikasna.

Konačno, on kaže da je već razvio jednu drugu efikasnu vakcinu i zna o čemu govori.

Ruska vlada nada se da će odobriti ovu Ginzburgovu vakcinu što pre, a zvaničnici ministarstva zdravstva kažu da bi odluka mogla da bude doneta u narednih nekoliko dana. Ako bude odobrena, ruski doktori i profesori naučnici će biti ti koji će prvi dobiti. Nije poznato da li će moći da biraju da li žele da je prime ili ne.

Rusija nije usamljen primer. Ona je samo jedna od mnogih zemalja koje pokazuju da trka za vakcinom protiv kovida-19 ubrzava sve procese, posebno podstaknute u zemljama kao što su Rusija i Kina, koje nisu uvek tako brze kada je reč o poštovanju medicinskih i etičkih standarda. Proboj u istraživanju značio bi da će Moskva i Peking biti u stanju da brže zaštite svoje stanovništvo i ponovo otvore svoje ekonomije pre svih konkurenata. Vakcina ne bi predstavljala samo napredak u borbi protiv virusa, već bi se pretvorila u borbu moći, prestiža i novca, jer bi ostatak sveta tražio odmah da je kupi.

Lakše nego bilo gde

U isto vreme, prerano uvođenje vakcine koja nije spremna za upotrebu može imati ozbiljne posledice. Političari moraju da budu svesni da brz razvoj vakcine nije njihov jedini izazov, oni takođe moraju da uvere stanovništvo da je vakcina bezbedna, kaže Čandrakant Laharija, epidemiolog iz Indije.

Eventualne nuspojave koje bi se kasnije pojavile bi mogle da dovedu do toga da “poverenje nestaje ne samo prema ovoj vakcini, već i prema svim ostalim koje se razvijaju širom sveta.”

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), laboratorije u 12 zemalja razvile su 27 kandidata za vakcinu, koje su sada podvrgnute kliničkom testiranju. To se sprovodi u Britaniji, Japanu, Nemačkoj, Južnoj Koreji i SAD između ostalog, ali instituti u Kini, Indiji i Rusiji su takođe započeli proces kliničke provere – tri ambiciozna tržišta u nastajanju, sa nacionalističkim liderstvom i s regulatornim vlastima koje bi očigledno mogle da dozvole da to bude sprovedeno ne toliko striktno kao u drugim zemljama.

Sa više od 865.000 inficiranih, Rusija je trenutno četvrta najugroženija zemlja ove pandemije, a predsednik Vladimir Putin se zalaže za što brži proboj u razvoju vakcine. Vlada te zemlje tvrdi da se za vakcinu zainteresovalo više od 20 zemalja sveta iz Azije, Latinske Amerike, Afrike i Bliskog Istoka. U Moskvi se govori o “trenutku Sputnjika”, što se odnosi na lansiranje prvog satelita koji je lansirao Sovjetski Savez 1957. godine, i to pre Amerikanaca.

Epidemiolozi poput Vasilija Vlasova sa Visoke škole ekonomije u Moskvi, upozoravaju na preranu euforiju. Kaže da je slavlje koje stiže iz Kremlja kao “propaganda u sovjetskoj eri”. Vlasov je kritičan prema tome što je vlada smanjila zakonske mere kad je u pitanju ispitivanje vakcine. Moskva planira da započne masovnu proizvodnju vakcine u septembru ili oktobru, iako kliničke studije još nisu ušle u odlučujuću i poslednju fazu III testiranja.

“Rusija krši međunarodno prihvaćena pravila”, kaže on.

Prema smernicama SZO o vakcinama, svaka nova supstanca mora da se prvo testira u laboratoriji i na životinjama pre nego što može da se primeni na ljudima. U prvoj fazi kliničke studije vakcinu prima samo vrlo mali broj ispitanika, pri čemu se u fazi II ispituje na desetinama ili možda par stotinama ljudi. U fazi III često su u pitanju ispitivanja na desetinama hiljada ljudi. Svaka faza je ključna za utvrđivanje da li je nova vakcina bezbedna i da li je efikasna.

“Lep bonus”

Nadalje, učestvovanje u ispitivanjima mora da bude dobrovoljno. Ispitanici obično dobiju novčanu naknadnu, ali to nije naročito velika suma. Takođe se svi relevantni podaci koji se odnose na ispitivanja moraju objaviti kako bi ih vladine agencije i ostali naučnici procenili.

Institut Gamalej očigledno ne sledi ove smernice. Do sada nisu objavljeni skoro nikakvi naučni podaci, dok je u prvoj i drugoj fazi testiranja učestvovalo ukupno 76 ispitanika, od čega polovina njih su vojnici. Druga polovina bili su civili koji su za svoje učešće dobili 100.000 rubalja, što je oko 1.200 evra ili oko tri prosečne mesečne plate u Rusiji. Ana Kutkina, jedna od volontera, kaže da je to “lep bonus” i namerava da iskoristi novac za kupovinu kuće na selu o kojoj je dugo sanjala.

Ali nisu samo Rusi ti koji su vođeni preteranom revnošću. Neki u Indiji takođe pokazuju nestrpljenje. Njihova farmaceutska industrija je najveći proizvođač vakcina u svetu, mada se većina vakcina razvija negde drugde zbog nedostatka inovacija u toj zemlji. Premijerka Narendra Modi želela bi to da promeni. Najmanje sedam indijskih farmaceutskih kompanija pokušava da razvije vakcinu protiv kovida-19 u ovom trenutku, a kompanija Bharat Biotech je otišla najdalje. Njihov kandidat za vakcinu dobio je naziv Covaxin.

Početkom juna u javnost je stiglo pismo koje je poslao direktor Državnog indijskog saveta za medicinska istraživanja (ICMR). Ispitanicima, prema instrukcijama u pismu, trebalo bi da se da Covaxin “ne kasnije od 7. jula”, s ciljem da se vakcina učini dostupno javnosti do 15. avgusta. Datum baš i nije slučajan: 15. avgust je Dan nezavisnosti Indije.

Indijska akamedija nauka brzo je objavila saopštenje rekavši da je taj rok “neizvodljiv” i “nerazuman”. Iz Bharat Biotecha tada su dodali da će moguće odobrenje verovatno trajati još pet meseci, i ICMR je bio primoran da se povuče. Za zdravstvenog stručnjaka Laharija, ovaj incident pokazuje kako u stvari sve funkcioniše u Indiji.

“Da li bi takva rasprava bila moguća u Rusiji ili Kini”, pitao se.

Ipak, favorit u trci za vakcinu nije Indija, već Kina.

Kineski naučnici razvili su tri od šest obećavajućih kandidata vakcina u svetu koji su trenutno u fazi III izrade. Ostale tri kompanije u završnoj fazi ispitivanja su AstraZeneca, nemački Biontech i američka Moderna.

Kinezi, međutim, nailaze na problem koje bi druge zemlje verovatno volele da imaju: Nemaju dovoljno novih slučajeva koronavirusa. Delotvornost vakcine se može adekvatno testirati samo tako gde se ispitanici suočavaju s određenim rizikom od zaraze. Kao posledica strogih mera karantina i mera praćenja, virus u Kini je zauzdan. Zbog toga je Sinopharm počeo svoju fazu III ispitivanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok je Sinovac započeo u Brazilu.

“Diplomatski fijasko”

Peking je tim dvema zemljama, a i drugim pro-kineski orijentisanim, obećao pristup vakcini, kaže Žangžong Huang, zdravstveni ekspert u tink-tank u SAD. To je pomalo politički rizik: S obzirom na to da Kina ne može da kontroliše medije u drugim zemljama, mogli bi da se pojave izveštaji o mogućim nuspojavama. “To bi bio diplomatski fijasko za Kinu”, rekao je Huang.

Pored toga, kineska vojska je primenila vakcinu na nepoznatom broju vojnika od kraja juna, uprkos tome što faza III ispitivanja još nije bila počela. Tu vakcinu razvili su vojni naučnici u saradnji s kineskom kompanijom CanSino. Izgleda da je ispitivanje Can Sino možda nešto strože kada su u pitanju smernice, nego kada je reč o ispitivanjima u Moskvi. Tokom izbijanja epidemije u Vuhanu, Lao Ji je dostavljao hranu i lekove na svom motoru. On se priseća kako je bio prestravljen u vreme kada je čitao prevod članka iz medicinskog magazina Lancet, koji je opisao kako imunski sistem može da izmakne kontroli kod pacijenata sa koronavirusom. Na kineskom mikrobiološkom sajtu Weibo saznao je da se traže volonteri za istraživanje, rekao je Lao dva dana nakon što je primio vakcinu u aprilu u Vuhanu. “Nadam se da će vakcina biti razvijena što pre. Dakle, bolje je ako nešto uradim i pomognem.”

Naučnici su ga temeljno obavestili o rizicima, kako je rekao. Mesec dana pre primanja injekcije, urađen mu je sveobuhvatan zdravstveni pregled i morao je da im da svoj zdravstveni karton. Takođe se obavezao da tokom šest meseci četiri puta davati krv. Na pitanje o honoraru koji je dobio, rekao je da se ne seća, ali da “nije reč o mnogo novca”. “Možda pola moje mesečne plate”. On kaže da to nije uradio zbog novca.

Špijunaža

Iako je Kina ispred ostalih u razvoju vakcine, zemlja se obratila i obaveštajnoj službi za pomoć. U julu je američko Ministarstvo pravde optužilo dvojicu kineskih hakera da su navodno tražili slabosti u računarskim sistemima biotehnoloških firmi i drugih kompanija koje rade na razvoju vakcina protiv kovida-19. Oni su osumnjičeni da su špijunirali za kinesko Ministarstvo državne bezbednosti.

Biotehnološka kompanija Moderna potvrdila je da je dobila upozorenje od FBI o pokušaju špijunaže. Trampova administracija polaže velike nade u ovu kompaniju sa sedištem u Masačusetsu i obezbedila je razvoj ove vakcine sa investicijom od skoro milijardu dolara. Kompanija je započela fazu III ispitivanja, postavši tako prva farmaceutska firma u SAD koja je to učinila. Jedan od tri instituta sa kojima Moderna sarađuje je Bejlor koledž medicine u Hjustonu. Oni kažu da ne znaju da li su kineski hakeri napali Bejlor. Ali to ne bi bilo iznenađenje: američki zvaničnici trenutno sprovode nekoliko istraga pod sumnjom za kinesku medicinsku špijunažu u oblasti Hjustona. Zapravo, to je bio jedan od razloga zašto je Trampova administracija zahtevala da se krajem jula zatvori kineski konzulat tamo.