„Na Grenlandu ima dovoljno leda da podigne nivo mora za 7,5 metara, što je ogromna količina leda i to bi bilo razarajuće za obalna područja širom planete“, rekao je za CNN okeanograf Džoš Vilis, koji vodi program NASA „Oceans Melting Greenland“ i dodao: „Trebalo bi već da se povlačimo s obale ako ćemo da se suočimo s toliko izgubljenih metara u sledećih vek ili dva.“
NASA možda ima plan (ponovnog) sletanja na Mesec, ali sve više se okreće istraživanju planete ii pripremanju za ono što nam sledi. To i nije tako čudno nakon što se na Grenlandu otopilo 12,5 milijardi tona leda u jednom jedinom danu. Drugi avgust ovog leta ušao je u istoriju jer je reč o nezabeleženom gubitku leda, što se dogodilo zbog velikog talasa vrućine koji je pogodio SAD i Evropu.
NASA je već u malom selu Kulusuk na Grenlandu postavila bazu za svoj naučni program, istražujući ne samo koliko temperatura vazduha utiče na rastapanje ledenog pokrivača, nego i kakav uticaj to ima na sve topliji okean, koji odozdo otapa led.
Grenland ima uticaj na celu planetu jer milijarde tona leda koje se tamo tope podižu nivo mora u Australiji, Aziji, SAD, Evropi.
„Svi smo mi povezani istim okeanom“, rekao je Vilis.
Problem je i što su na jednom od najvećih grenlandskih glečera, Helhajmu, primetili „jezero“, a ispostavilo se da je ceo glečer – na 700 metara bez temperaturne varijacije – okružen toplom vodom, što nikada pre nije bio slučaj, i što će ubrzati njegovo topljenje. Helhajm je proteklih godina privukao veliku pažnju baš zbog toga što je izgubio kilometre leda – samo 2017.je izgubio površinu od tri km, a prošle godine je otkrivena „santa“ koja se odvojila od samog glečera.
Tagovi
