(Beta) – Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac izjavio je danas u Vukovaru, pošto su predstavnici srpskih organizacija položili vence za nestale i ubijene Vukovarce, da je pitanje nestalih i odgovornih za zločine zajednička tema u kojoj i Beograd i Zagreb treba da preuzmu deo odgovornosti.
„Pitanje nestalih i odgovornih za zločine zajednička je tema u kojoj svi treba da podnesu svoj deo odgovornosti, i Zagreb i Beograd. Ne samo da podržavamo nastavke razgovora izmedju predstavnika vlada, nego da što pre dodje do konkretnih rezultata“, rekao je Pupovac novinarima u Vukovaru, prenela je N1 televizija.
U izjavi povodom 30. godišnjice stradanja u Vukovaru, Pupovac je naveo da „s najsnažnijim osećajem pijeteta prema stradalima“ želi da kaže da nije bio u Vukovaru pre 30 godina ni u Glini pre 80 godina, a kao da je bio.
„Svako od ovih mesta i sve ove godine i njihove ratove s više ili manje svesti živimo i danas, ali tako da ne bi trebalo. Trebalo bi da živimo svoje živote, a ne smrti svojih mrtvih, a ne mržnje istorijskih neprijateljstava“, rekao je Pupovac.
On je istakao da bi trebalo „živeti budućnost svoje dece, a ne prošlost svojih očeva, dedova i pradedova“.
„Dolazeći ovde i na sva druga mesta na kojima smo bili ili bismo hteli i trebalo da budemo, dolazimo zbog ideala života a ne smrti, zbog ideala slobode a ne mržnje, zbog budućnosti a ne prošlosti“, istakao je predsednik SNV i poslanik u Saboru Hrvatske.
On je naveo da ne zna „koliko će još vremena biti potrebno da se na ovom mestu i na drugim spomenutim i nespomenutim mestima stradanja tokom 20. veka pojave moralni i politički autoriteti naroda, vera i država koji će podeliti suosećanje i žaljenje na takav način da će pijetet jednih postati i pijetet drugih, te da će kao takav trajati i da se neće zaustavljati ni na granicama identitetskim, ni na granicama političkim“.
„Znamo, medjutim, da treba činiti sve da se čekanje ne pretvori u naše trajno stanje. Zato činimo ovo što činimo. Zato govorimo ovo što govorimo. U ime svih stradalih i nestalih. U ime života u miru i prosperitetu svakog od nas“, naglasio je Pupovac u izjavi.
Upitan hoće li učestvovati u Koloni sećanja, Pupovac je odgovorio da neće, jer je danas u Vukovaru da oda počast svim nastradalima.
„Moj san je da ovaj grad ne bude podeljen ni u sećanju ni u komemoriranju“, dodao je Pupovac.
Potpredsednik Vlade Boris Milošević izjavio je da će zajedno s ostalim članovima Vlade u četvrtak biti u Vukovaru.
„Ja ću biti u Koloni, profesor Pupovac je bio nekoliko puta u Koloni, to što nije u Koloni ove godine ne znači da neće biti opet. I ja i on ćemo nastojati da se podele prevladaju, obnove razgovori u lokalnoj zajednici“, rekao je Milošević novinarima.
On je ocenio da Vukovar zaslužuje sećanje na sve koji su stradali.
Predstavnici srpskih organizacija u Hrvatskoj u Vukovaru su odali počast svim nestalima i ubijenima u tom gradu 1991.
U delagaciji je bio i izaslanik predsednika Srbije Veran Matić i članica udruženja porodica ubijenih, poginulih, nestalih i nasilno odvedenih „Protiv Zaborava“ Radojka Mrkić. Bacanjem venaca u Dunav i polaganjem venaca kod spomen obeležja na mestu masovne grobnice na Ovčari, odali su počast svim poginulima i nestalima u Vukovaru 1991.
Hrvatska od prošle godine, 18. novembar obeležava i kao Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan. Tradicionalno se obeležava Kolonom sećanja centralnim gradskim ulicama do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata gde državne i druge delegacije polažu vence.
Vukovar je 1991, od avgusta do 18. novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija. Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500 ljudi. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još oko 300 osoba vodi se kao nestalo.
Dnevno je na ovaj grad padalo oko 7.000 granata, usled čega je gotovo 90 odsto objekata u gradu uništeno.
Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, medju kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih oko sedamdeset.
