“Treba da nas je sramota od toga šta ćemo pokazati svetu”: Trebaju li Japanu (i svetu) uopšte ovakve Olimpijske igre gre?

Pišu Motoko Rič i Hikari Hida, The New York Times International Report

0
Olimpijska baklja za Letnje igre krenula je 25. marta iz Fukušime, gde se 2011. dogodila nuklearna katastrofa. Olimpijada počinje 23. jula. Fotografija: Šarli Tribalo/Agence France-Presse – Getty Images

TOKIO – Od prvog trenutka kada je Japan poželeo da bude domaćin Olimpijskih igara 2020, organizatori su to predstavljali kao simbol oporavka: od decenijskih ekonomskih nedaća, od razarajućeg zemljotresa, cunamija i nuklearne katastrofe, od užasne pandemije.

Sada, kada je gotovo sasvim izvesno da će Olimpijske igre u Tokiju početi 23. jula, sam događaj polako postaje neka vrsta izazova, od kojeg bi Japan mogao da se godinama oporavlja.

Čitav niz zdravstvenih, ekonomskih i političkih problema skoptisao je Igre. Čak i kada su organizatori prošlog meseca zvanično odlučili da zabrane navijače iz inostranstva, epidemiolozi upozoravaju da bi Olimpijada mogla da raširi virus. Na hiljade sportista i drugih učesnika će se skupiti u Tokiju, iz više od dve stotine zemalja, u trenutku kada je većina Japanca i dalje nevakcinisana.

Finansijske opasnosti su takođe značajne – budžet za Igre narastao je do neverovatnih 15,4 milijarde dolara, za tri milijarde više samo tokom prošle godine, doprinevši tako dugoročnim sumnjama da li se domaćinstvo Igrama uopšte isplati. A organizacioni komitet je u svojevrsnom haosu: i predsednik i kreativni direktor nedavno su morali da pod pritiskom javnosti podnesu ostavke, nakon nedoličnih seksističkih komentara.

Vlada Japana suprotstavila se, tako, željama javnosti. Skoro 80 odsto Japanca kaže, prema istraživanjima, da Igre treba ponovo da budu odložene, ili čak potpuno otkazane.

Prema rečima organizatora, ovogodišnje Igre predstavljaju neku vrstu moralnog imperativa. Predsednik organizacionog komiteta Seiko Hašimoto nedavno je nabrajao “značajne izazove” s kojima se suočava svet i odgovornost olimpijskog pokreta da “stvori zaostavštinu za buduće društvo”.

Kakav god da bude ishod Igara ovog leta, one će imati dalekosežne posledice za čitav pokret, koji je decenijama unazad stajao na temeljima idealizovanih priča o inspiraciji i građanskom ponosu, kako bi se opravdali ogromni troškovi i zahtevi gradova domaćina.

“Kada kažu ‘pet krugova’ ili kada se pojave sa olimpijskim simbolima, misle da mogu da nam naređuju, misle da im je sve dozvoljeno”, kaže Satoko Itani, profesorka sporta, roda i seksualnosti na Univerzitetu Kansai.

“Ovo bi mogla da bude prelomna tačka za organizatore”, navodi profesorka Itani. “Nažalost, mislim da oni to nisu baš shvatili.”

Japan ima sve manje nade da će ulaganja biti vraćena, posebno nakon što je komitet odlučio da ne dozvoli posetioce iz inostranstva. Bez ovih turista, teško da će zaradu ostvariti hoteli, restorani ili druge turističke atrakcije.

Organizatori kažu da je najvažnija bezbednost, i da će potrošiti najmanje 900 miliona dolara za mere za sprečavanje koronavirusa. Prethodnih sedmica su posmatrali kako je sve funkcionisalo na drugim velikim sportskim događajima, kao što su Australijen open i turniri u koledž košarci u Americi, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.

Japan želi da Igre budu simbol trijumfa nad cunamijem iz 2011. i nuklearnom katastrofom u Fukušimi, odakle je krenula baklja 25. marta. Ipak, ni to se ne sviđa mnogima. Kritičari kažu da još nije završeno čišćenje elektrane Fukušima Daiči, gde su se pre jedne decenije istopila tri reaktora.

“Vrlo se protivim korišćenju izraza ‘oporavak'”, kaže Ajumi Ida (36), ekspertkinja za PR. “Treba da nas je sramota od toga šta ćemo pokazati svetu.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 8. aprila

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime