Trampovi planovi za drugi mandat – proganjanje neistomišljenika

Donald Tramp je, čini se, sve sigurniji da je pobeda na predstojećim američkim izborima zaista njegova. Nedavno je, sa najbližim saradnicima, počeo da razrađuje konkretne planove za korišćenje federalne vlade – kako bi kaznio kritičare i svoje protivnike. Bivši predsednik imenovao je pojedince koje želi da istraži ili procesuira, a njegovi saradnici su razrađivali planove za potencijalno sprovođenje reči u dela, kako bi mu omogućili da upotrebi vojsku protiv građanskih demonstracija.

Tramp je svojim savetnicima (i prijateljima) prethodnih meseci govorio da želi da Ministarstvo pravde istraži nekadašnje zvaničnike i saveznike koji su postali kritični prema njegovom načinu vođenja države. Među zvaničnicima čiju bi „istragu“ Tramp zahtevao našlo se i ime bivšeg šefa njegovog kabineta Džona F. Kelija, nekadašnjeg ministra pravde Vilijama P. Bara, kao i bivšeg advokata Taja Koba i bivšeg predsednika Združenog štaba vojske SAD, generala Marka A. Milija.

Bivši predsednik SAD je obećao da će imenovati posebnog tužioca kako bi „ušao u trag“ predsedniku Bajdenu i njegovoj porodici. On je često iznosio optužbe za korupciju protiv njih, koje nisu bile potrkrepljene materijalnim dokazima.

Da bi omogućili Trampu da usmerava aktivnosti Ministarstva pravde, njegovi saradnici su razrađivali planove kako bi se osiguralo da se ne primenjuje načelo koje je 50 godina čuvalo „krivična gonjenja od političkog uticaja“.

Kritičari smatraju da su takve ideje neustavne i opasne.

„Ako bi ljudi koji su došli na vlast odjednom počeli da gone svoje političke protivnike, to bi ličilo na banana republiku“, rekao je Saikrišana Prakaš, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Virdžiniji koji proučava izvršnu vlast. „To je nešto čemu se ne bismo smeli težiti.“

Veći deo planiranja za drugi mandat neslužbeno je prebačen na partnerstvo sa desničarskim think-tankovima u Vašingtonu. Grupa pod nazivom „Projekat 2025“ razvija plan, uključujući nacrte izvršnih naredbi, koji bi omogućio upotrebu vojske unutar Sjedinjenih Država. Ovaj zakon, u koji su poslednje izmene unete 1871. godine, daje predsedniku vrlo ograničena ovlašćenja za upotrebu vojske u unutrašnjem zakonodavstvu.

U internim razgovorima, kako piše The Washington post, predlog je identifikovan kao trenutni prioritet. U poslednjoj godini mandata, neke od Trampovih pristalica pozivale su ga da aktivira „insurekcionu akciju“ kako bi suzbio nemire nakon ubistva Džordža Flojda (leto 2020. godine), ali takav korak nikada nije preduzet. Tramp je javno izrazio kajanje zbog nedostatka federalnih snaga i jasno je rekao da neće oklevati da preduzme takve korake u budućnosti.

Portparol Trampove kampanje, Stiven Čung, nije odgovorio na pitanja Washington Post-a o konkretnim radnjama u razmatranju. „Predsednik Tramp je usredsređen na to da pobedi svoje protivnike na unutarstranačkim izborima, a potom na pobedu i nad korumpiranim Džoom Bajdenom“, rekao je Čung. „Predsednik Tramp se uvek zalagao za vladavinu zakona i zaštitu ustava.“

Posebni tužilac, čije bi zaduženje bila istraga „prljavih poslova“ sadašnjeg predsednika Bajdena i njegove porodice, kao što je Tramp obećao tokom jednog od svojih govora u Orlandu, ne bi imao formalnu ulogu unutar američkog pravosudnog sistema. Naime, američki pravosudni sistem ne sprovodi istrage kako bi proaktivno „pronašao“ one koji potencijalno krše zakon, kako je to najavio Tramp. Sve istrage ili krivične optužbe pokreću tužioci, a podležu proceni sudova. Specijalni tužilac ili tužiteljka bili bi angažovani samo ako postoje konkretni dokazi koji opravdavaju pokretanje krivičnog postupka.

„Pravosuđe u SAD ne funkcioniše na taj način. Ne možete izabrati ili smeniti tužioca tako što ćete pobediti na izborima. To je veoma važan princip. Pravosuđe se mora odvojiti od politike“, rekao je Karmel Šefer, bivši ministar pravde.

Takođe nekadašnji ministar pravde, Vilijam P. Bar, i Trampov bivši advokat, Taj Koba, nalaze se na listi potencijalnih „osmnjičenih“, koji će, ukoliko Tramp ponovo preuzme „presto“, biti „istraženi“.  Iako Tramp nije izneo konkretne optužbe protiv njih, razgovarao je o mogućem procesuiranju zvaničnika FBI i Ministarstva pravde.

Opšti plan koji Tramp, njegov tim i spoljni saveznici trenutno razmatraju za drugi mandat, razlikovao bi se od prvog po brzini i odlučnosti zvaničnika da izvrše njegove naredbe. Tramp je javno izrazio svoje frustracije zbog birokratskih prepreka i sporih procesa u prvom mandatu, pa planira da osigura veću efikasnost i konkretnost u ostvarivanju svojih političkih ciljeva.