Donald Tramp ne prestaje. Nakon svakog skandala, javnost pomisli kako je to kraj i kako ne postoji ništa vise što može da iznenadi, kada je u pitanju bivši predsednik, ali on to brzo demantuje. U prvoj polovini godine skandali i laži koje su počele da izlaze na videlo su eskalirali i šokirali javnost.
Sada, čitanjem najnovije optužnice, u kojoj se tereti za pokušaj rušenja zakonito izabranog predsednika, američka javnost oseća mešavinu čuđenja, očaja i iscrpljenosti zbog obima i apsurdnosti njegovih laži o izborima 2020. Pored toga, građanima se budi i novi osećaj: nostalgija. Američka politika je tada izgledala mnogo zdravije, piše The Economist.
Uostalom, na političkom testu, bez presedana još od Građanskog rata, centar je uspeo da se održi. Pa, čak i desni centar. Bivši podpredsednik, Majk Pens, suprotstavio se Trampu, kao i većina drugih u Beloj kući. Kevin Makarti, vođa republikanaca u Predstavničkom domu, rekao je da Tramp “snosi odgovornost” za napad na Kapitol od “gomile razbijača”. Gledano unazad, to je zapravo bilo lepo vreme.
Još inspirativnije od toga, u saveznim državama kao što su Arizona, Džordžija, Mičigen i Pensilvanija, malo poznati republikanski zvaničnici poštovali su svoju integritet, bez potrebe za bilo kojim drugim autoritetom, odbili su molbe i pretnje predsednika u kojeg su verovali. „Niko nije želeo da on pobedi više od mene” rekao je Li Čatfild, predsednik Predstavničkog doma u Mičigenu, u izjavi koja se navodi kao citat u optužnici protiv bivšeg Američkog predsednika, izdatoj 1. avgusta. „Ali volim i našu republiku. Ne mogu da zamislim rizikovanje naših normi, tradicija i institucija“ , rekao je Čatfild dodajući da se plaši da bi zauvek izgubili državu.
Tri godine kasnije, Tramp je u još boljoj poziciji, i to vrlo moguće na putu koji vodi ka povratku u Belu kuću. Ali, ne zbog njegovih političkih napora, truda i rada da preokrene poslednje izbore. Već zbog svojih laži. Oslanja se na svoj talenat za iskorišćavanje tuđih loših osobina. Čak i pre nego što je Džek Smit, koji radi na Trampovom slučaju, podneo nove optužne, Makarti je sve loše pokušao da pripiše Bajdenu.
Nakon vesti o optužnici, Džesi Voters, koji menja Takera Karlsona na Fox News-u, na Tviiteru je napisao „Ovo je sve politika, i to veoma dobro koordinisana.“
On je tvrdio da Džo Bajden smišlja zaveru kako bi odvukao pažnju ljudi, od istrage koja se vodi protiv njegovog sina Hantera, ali je tačno opisao zaveru koju je osmislio Tramp, jasno iznoseći svoje tačke gledišta. Prema njegovim navodima, ova tužba je politički korumpirana; on navodi da su njegove tvrdnje bile, ništa drugo do, slobodan govor zaštićen pravom na pristup informacijama; i da, u svakom slučaju, nije lagao, jer je verovao da su izbori pokradeni – jer, naravno, kako i dalje tvrdi, oni jesu pokradeni i namešteni. Možda će mu biti potrebno samo da ubedi jednog porotnika da veruje u to, ali već je toliko puta narušio svoju reputaciju i ugled, da će mu retko ko zaista poverovati. Već “radi” na narušavanju poverenja u zakon, kao što je prethodno narušio poverenje u izborni sistem.
Trampova politička strategija je ujedno i njegova pravna taktika, a i obrnuto. One se međusobno jačaju održavajući iluzije o Trampu u koje, kako ankete kažu, većina republikanaca veruje. Ovde je uključeno i to da je bivši predsednik žrtva zaverenika koji pokušavaju da zaštite svoje privilegije od njegove pobunjeničke politike. Trampov uspon na dominantnu poziciju u republikanskom taboru počeo je krajem marta, nakon njegove prve optužnice zbog prevara u poslovanju u Menhetnu.
Rastući broj optužbi protiv njega – do sada ih ima 78 a verovatno će ih biti još – troši njegove kampanjske fondove, a demokrate se nadaju da će ga odvratiti od izborne trke. Ali to je samo scenario kojem se demokrate nadaju. Za dve godine – 2024. – Trampova suđenja biće i izborna trka. Ona će skrenuti pažnju na njega i njegovu poruku o tome kako se on hrabro poneo pred ovim “progonom”. Pa, neki kažu, možda i uspe u svojoj nameri i pokušaju izigravanja žrtve.
Šta bi moglo da prekine magiju? “Osuđenik” bi mogao da poljulja čak i republikansko poverenje u to da zaista zaslužuje ponovno preuzimanje funkcije. Ali, kao što je slučaj sa početka Trampovog političkog uspona, najsigurnija zaštita od njegovog povratka u Belu kuću bila bi da drugi republikanski lideri kažu istinu, kao što su to učinili državni zvaničnici nakon izbora 2020.
Neki od republikanaca su izjavili da optužnice pokazuju da Tramp nije sposoban za funkciju predsednika. „Svako ko stavlja sebe iznad Ustava ne bi trebalo da bude predsednik Sjedinjenih Država“, rekao je Pens.
Ipak, drugi su se pridružili ili pokušali da “zažmure” na suštinu optužbi. Ron DeSantis, guverner Floride, „napao“ je međusobno povezane strukture moći koje ugnjetavaju Trampa. „Vašington DC je ‘močvara’ i nepravedno je suđenje pred porotom koja odražava mentalitet močvare“, napisao je na Tviteru. Pozvao je na sistemsku reformu kako bi Amerikanci mogli da prenose slučajeve iz Vašingtona u svoje „matične okruge“.
Prava revizija ispred nas
Uprkos svemu, ovi republikanci čine istu grešku kao mnogi demokrate u nadi da će pravni sistem, na kraju, zaustaviti Trampa. Nakon napada na Kapitol, Mič Mekonel, lider republikanaca u Senatu, smatrao je Trampa „praktično i moralno odgovornim“. Ali glasao je za oslobađanje Trampa od optužbe za podsticanje pobune, tvrdeći da bi o tome trebao da odluči pravosudni sistem. To je bila fatalna greška. Prepuštanje problema Donalda Trampa – mnogo američkih institucija izložilo je njegovoj “razarajućoj moći”.
Demokrate takođe imaju težak zadatak. Trebali bi da budu isto tako revnosni kao i republikanci u zahtevanju rigorozne istrage poslovanja Hantera Bajdena. Nije se pojavio nikakav dokaz koji ukazuje na to da je predsednik Bajden profitirao od trgovine svog sina na osnovu porodičnog imena, i nema moralne ekvivalencije između mlađeg Bajdena, koji se bavio prodajom uticaja i Trampovih pokušaja da naruši demokratiju. Ali opravdavanje loših postupaka Hantera Bajdena i umanjivanje toga da je zakon prekršen, ipak služe Trampovoj agendi, narušavajući poverenje u nepristrasnu primenu pravde.
Smitova izjava javnosti – ona od prvog avgusta – podseća nas na sve što je bilo ugroženo 6. januara, i na hrabrost službenika pravosuđa koji su je štitili. „Oni su branili same institucije i principe koji definišu Sjedinjene Države“, rekao je on. Sada je ugrožena vladavina prava i zakona, i politika mora doći u pomoć.
