Tramp, Orban, istočni blok: Izazovi koji očekuju novog generalnog sekretara NATO alijanse

Holandski premijer Mark Rute, izabran je za novog generalnog sekretara NATO alijanse, jednoglasnom odlukom 32 članice ovog odbrambenog saveza.

Drugi kandidat za najvišu funkciju u NATO-u, rumunski predsednik Klaus Johanis, povukao se iz trke, kako bi ostavio otvoreni put Ruteu.

Rute je u diplomatskim krugovima već duže vreme smatran favoritom za obavljanje te funkcije i naslednikom Jensa Stoltenberga. Međutim, njegova put do izglasavanja, naišao je na malu prepreku – mađarski premijer Viktor Orban se prvo protivio predlogu da Rute bude na čelu NATO-a.

Orban je, kao lider NATO koji se smatra najbližim Rusiji, hteo nekakvu vrstu garancije, da alijansa, pod novim generalnim sekretarom, ne bi obavezivala njene članice da učestvuju u svim segmentima pomoći Ukrajini.

Ova dva lidera razgovarala su u utorak, na marginama sastanka lidera Evropske unije, nakon čega je Orban saopštio da je „odustao od svojih prigovora“ i da je „spreman da podrži Rutea„, preneo je Gardijan.

Već posle te Orbanove objave na društvenoj mreži X, Stoltenberg je napisao da će se „proces selekcije završiti vrlo brzo“.

„Mađarska je spremna da podrži kandidaturu premijera Rutea za generalnog sekretara NATO alijanse“, napisao je Orban i dodao „pismo uveravanja“ koje je primio od holandskog političara ranije tog dana.

Orban je dodao da je sa odlazećim generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom, postigao važan dogovor.

„Dogovorili smo se da Mađarska neće učestvovati u NATO aktivnostima u Ukrajini i da se mađarska sredstva neće koristiti za podršku i pomoć toj zemlji. Nakon jučerašnjeg sastanka u Briselu, premijer Mark Rute je potvrdio da u potpunosti podržava ovaj dogovor i da će to nastaviti da čini ako postane novi generalni sekretar NATO-a“, rekao je Orban.

„Radujem se našoj budućoj saradnji, šta god ona bila“, napisao je Rute za kraj u svog pisma.

I Slovačka, još jedna članica NATO alijanse, za koju se gleda kao blisku Rusiji, takođe je podržala Rutea, što je potvrdio i njen predsednik Peter Pelegrini.

Stoltenberg je na mestu generalnog sekretara još od 2014. godine, pošto se njegov mandat, zbog nemogućnosti alijanse da pronađe naslednika više puta produžavao.

Ove godine, posle njegovog saopštenja da više ne može da ostane na toj funkciji, Rute je dao predlog da ga zameni i vrlo brzo dobio podršku Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Francuske.

Mark Rute je političar desnog centra. Bio je premijer Holandije 14 godina, a onda je, pre godinu dana, najavio da se povlači sa te funkcije. Očekuje se da će biti smenjen ubrzo nakon koalicionih pregovora o formiranju holandske vlade. I tokom obavljanja svoje premijerske funkcije, nastavio je da predaje na fakultetu u Hagu.

izazovi za marka rutea

Rute će, vođstvo nad NATO alijansom, preuzeti u kritičnom trenutku.

Njegov mandat počinje 2. oktobra, nešto više od mesec dana do američkih izbora, koji bi mogli značajno da oblikuju sudbinu ovog vojnog saveza.

Bivši predsednik SAD, i sadašnji kandidat na novembarskim izborima, Donald Tramp, obećao je da će, ako dođe na vlast, zemlja ostati u NATO, ali je zapretio da će okončati pomoć Ukrajini.

To bi moglo da poljulja podršku alijanse Ukrajini, s obzirom na to da su SAD daleko najveći donator vojne pomoći Kijevu.

Osim toga, Tramp bi sigurno gledao da poremeti pripremanje Ukrajine za članstvo u NATO-u.

Iako je dosta puta bio hvaljen kao „efiksni graditelj konsenzusa“ – Rute je više puta bio kritikovan zbog njegove sposobnosti pregovaranja sa svim političarima, čak i onim koji vode suprotne politike. Osim toga, tokom svog premijerskog mandata, nije uspevao da dovede holandsku potrošnju na odbranu do cilja NATO-a (2 odsto BDP-a). A Holandija je po veličini peta ekonomija u EU, piše Politico.

To važi i za ostale članice (trećinu) alijanse koje ne uspevaju da postignu taj cilj, uprkos tome što je ovo obećanje dato pre 10 godina. A južnoevropske nacije su najveći prestupnici. To je ponovo, još jedan od izazova.

Očekuje se da će Holandija konačno ispuniti taj cilj ove godine.

Ono što je za lidere alijanse važno, jeste to što je Rute odlučan i istrajan u podršci Ukrajini. Holandija je ujedno najavila da će Ukrajini poslati avione F-16 i sprovesti odluku njihovih pilota i osoblja.

U tom kontekstu, zemlje istočnog bloka, koje se graniče sa Rusijom, iako su prihvatile Ruteov izbor na funkciju premijera, mogle bi da remete njegov rad.

Neke od njih su za vreme selekcije govorile „da su ljute zbog toga što Holandija malo troši na odbranu, a da ih brine što glavne uloge u alijansi oduvek imaju zapadne ili severozapadne zemlje, iako su zemlje istočnog bloka u alijansi već četvrt veka“.

Zemlje istočnog bloka će verovatno tražiti da budu bolje zastupljene na „sekundarnom nivou alijanse“ – tražiće da zamenik generalnog sekretara i različiti pomoćnici generalnog sekretara budu iz njihovih redova.

Pošto je raspodela funkcija u NATO-u već neko vreme bolna tačka istočnih zemalja, a pošto Rute, kao šef alijanse, ima za zadatak da prvo sebi imenuje zamenika – postoji šansa da ove zemlje izvrše pritisak na njega.

Ruteov zadatak neće biti da ubedi samo Trampa (ako dođe na vlast) da ostane u NATO-u, već i ostale skeptične i krajnje desničarske vlade članice alijanse. Francuska je na pragu parlamentarnih izbora koji bi mogli da donesu veliki uticaj u odlučivanju desničarskom Nacionalnom okupljanju.

Međutim, Rute dobro zna ovu priču. Njegovo kandidovanje na najvišu funkciju u alijansi došlo je paralelno sa porazom njegove stranke na izborima u Holandiji. Krajnje desničarska Partija slobode Gerta Vildersa porazila je na domaćem terenu njegovu Narodnu partiju za slobodu i demokratiju.