Iako je poznat kao „Titov lekar“, o čemu je napisao i knjigu, čuveni doktor i doajen srpske anesteziologije Predrag Lalević (1927–2019) iza sebe nije „ostavio“ samo dugovečnog šefa države već je bio i osnivač prvog samostalnog Odseka za anesteziologiju pri bolnici „Dr Dragiša Mišović“, kao i prve jugoslovenske škole anestezije, kojom su se do tada uglavnom bavili medicinske sestre i tehničari.
Negde 2015, Lalević je dao veliki intervju Nedeljniku, sa obiljem brojnih anegdota iz svog ličnog i profesionalnog rada. Jedna od njih je, neizbežno, uključivala i Jovanku Broz. I objašnjava mnogo, ko ume da čita. Evo šta nam je ispričao dr Lalević.
Putovanja čuvenim „Galebom“ bila su interesantna. Za doručak ste mogli da dođete i u majici kratkih rukava, za ručak u odelu s kravatom bilo koje boje, a za večeru isključivo tamno odelo sa tamnom kravatom. To je bila svetinja. Lekari su sedeli za stolom sa predsednikom, i posle jedne večere kojoj je prisustvovao i Miloš Minić, Jovanka je rekla: „Hajde, Tito, pričaj kada si išao sa Jašom Rajterom u partizane.“ Pre toga sam u “Ilustrovanoj politici” pročitao priču o Titovom odlasku u partizane koja nema veze s onim što sam čuo te večeri.
Tito je divno pričao, bio je veliki kozer. Išao je 1941. sa Jašom Rajterom vozom iz Beograda. Imao je, ako se dobro sećam, kanadski pasoš na ime nekog grčkog inženjera. Bili su u elegantnim odelima. Kada su se provukli do slobodne teritorije, partizani ih zarobe. Logično, videli ih sa kravatama i stranim pasošima i nema šta drugo – to su nemački špijuni. Zatvorili su ih u neku šupu, a Tito im je rekao da treba da ih vode u Vrhovni štab, na šta je jedan od partizana rekao: „Ma kakav Vrhovni štab, da ih odmah streljamo, bre.“ Tada su partizani bili laki na orozu.
Priča Tito: „Vidim ja da je situacija kritična i počnem da lupam.“
„Šta je, šta hoćeš?“
„Ako se nama nešto desi, nastradaćete svi, hitno da nas vodite u Vrhovni štab!“ Malo ga je tu pokolebao. Komandant štaba je bio baš Miloš Minić. I došli su do jedne škole, a Tito je onda zakratko prekinuo priču i okrenuo se Miniću: „E, alal ti vera, Miloše, gde si postavio štab, prvi nemački avion koji bi došao gađao bi tu kuću.“
I tamo su ih opet zatvorili. I opet ista priča, da li da ih streljaju ili ne. Tito opet počne da lupa i kaže: „Ja sam generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije“, a do tada nisi smeo da kažeš javno ni da si skojevac, to je bila najveća tajna. „Ako nam se nešto desi, još u toku dana ćeš visiti.“ Pričao nam je Tito da se malo smirilo, i da su prestali da govore o streljanju. I onda dolazi Miloš Minić – koji je srećom bio na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji u Zagrebu i jedini je iz tog kruga video Tita. Dođe on i kaže: „Ti li si taj nemački špijun, boga li ti tvoga.“
A onda se dogodilo nešto potpuno iznenađujuće. Završio je Tito tu priču i okrenuo se Miniću: „A sećaš li se kako smo išli na pregovore s Dražom?“ I počne da priča tu priču.
Tada još nije bilo borbe četnika i partizana. Svi komandanti su došli na sastanak sa Dražom. Oni se žale kako nemaju para, kako im treba za hranu. Jedan Dražin vojnik je sedeo na kraju sobe i nosio nešto nalik na ruksak. Bila je to metalna kasa. Draža je dao znak i ovaj se okrenuo. Draža izvuče ključ i izvadi nekoliko zlatnika i preda im.
U jednom trenutku Draža je pozvao Tita da prošetaju. Uzeo ga je prijateljski pod ruku: „Je li, boga ti, jesi li ti Rus?“
„Nisam, ja sam Hrvat“, odgovori Tito.
„Ako si“, kaže Draža. „Ja nemam ništa protiv Hrvata, ja se borim protiv ustaša.“
Ta Titova priča o Draži bila je sa takvim simpatijama, i sve nas je to jako iznenadilo. A Jovanka ga sve vreme podstiče da priča.
Draža mu je tražio 500 pušaka, i Tito priča kako se dogovarao sa svojima da mu pošalju 500 pušaka, i u jednom trenutku napravi pauzu. A onda izgovori: „Moram da priznam, Draža je bio moja slabost.“ Svi za stolom smo bili zabezeknuti. On je to primetio i presekao nas rekavši: „Verujte mi, da nije bilo izbegličke vlade u Londonu, Draža bi se borio zajedno sa nama.“
Potpuno suprotno od onoga što bi čovek očekivao. Onda je nastao incident između Miloša Minića, koji je bio vrlo netaktičan, i Jovanke. Tito je video da je ona pocrvenela i pitao je šta je bilo.
Minić, opet netaktično, kaže: „Drugarica Jovanka je pitala nešto što nije trebalo da pita.“
A Tito: „Šta je pitala?“
Minić je odgovorio da je pitala gde je streljan Draža. Tito ništa nije rekao, a Jovanka je još više pocrvenela.
Pričao sam to posle Blaži Mandiću, Titovom sekretaru za štampu, i on mi nije verovao. Ne bih ni ja sebi verovao da nisam čuo i video svojim očima.
***
Svi čitaoci novog Nedeljnika koji na kioske dolazi u četvrtak 21. januara, na poklon dobijaju poslednju knjigu iz edicije „Fatalne Srpkinje“, priču o Jovanku Broz.
***
Uz novogodišnji dvobroj Nedeljnika čitaoci su na poklon dobili knjigu o Mici Lou, fatalnoj ženi dinastije Karađorđević. U prvom ovogodišnjem broju čitaoci dobili na pokom knjigu o Mileni Pavlović Barili – Tragična sudbina najtalentovanije srpske slikarke, a u novom broju koji je na kioscima od četvrtka 21. januara, na poklon se dobija knjiga Marka Prelevića „Jovanka Broz: Život i tajne Titove udovice“
***
Tagovi
