“Tito i Pašić imaju mnogo više zajedničkog nego što se misli. A da li su velikani? Možda…”

6
Fotografije Profimedia

Titu se često zamera da nije ostavio nikakvo trajno delo, da nije imao nikakva čvrsta načela, a ni stvarnu viziju, niti kakvu originalnu i duboku misao. Kažu da je bio majstor prevare, pravi čovek svoga vremena, u kome “imidž” zamenjuje suštinu. Možemo se zapitati koliko političara i državnika u istoriji stvarno ustrajava uz svoje vizije i načela, ako ih ima. Koliko ih ima sa dubokim i originalnim mislima? Ili istoričari i razni drugi pisci kasnije učitavaju misaonost, viziju i principijelnost u junake svojih dela?

Sa kim bi se u našoj istoriji Tito mogao uporediti? Recimo da je to Nikola Pašić. Njih dvojica imaju više toga zajedničkog u biografiji. Revolucionari, robijaši, političke izbeglice, ljudi koji uspon na položaj postižu, između ostalog, i nekom vrstom izdaje saboraca, ljudi koji su lako odbacivali načela radi političke probitačnosti.

Oba državnika su imala problema ne samo sa govorom već i sa jezikom, pošto su obojica dolazila sa rubnih jezičkih područja. Obojica su počeli kao ruski (sovjetski) ljudi, da bi ih kasnije prihvatile zapadne sile. Obojici je neko vreme duvao u leđa nezapamćeni vetar blagonaklonosti sila pobednica u svetskim ratovima. A to je za male narode i države retka sreća. Prisetimo se kako na Berlinskom kongresu niko nije hteo ni da sasluša pametnog, rečitog i obrazovanog Jovana Ristića. I Tito i Pašić su bili mnogo manje uspešni u unutrašnjoj politici. Obojica su stvarali velike države, ali države koje su pravili nisu mnogo nadživele ni jednog ni drugog. Ni Tito ni Pašić nisu mogli da prevaziđu svoja ograničenja – Pašić nacionalno, Tito ideološko…

I Tito i Pašić su stvorili (ili makar prisvojili stvaranje) država koje su čak u početku uživale veliki međunarodni ugled. Međutim, ni jedan ni drugi nisu uspeli da stvore održivu političku zajednicu i privredu. Dakle, da li su Tito i Pašić velikani? Možda, ali to nije bitno

*IZ VELIKOG ESEJA PREDRAGA MARKOVIĆA U NOVOM NEDELJNIKU. POVOD – 40 GODINA OD SMRTI JOSIPA BROZA

U prvomajskom broju Nedeljnika koji je zbog policijskog časa na kioscima već od srede 29. aprila, pročitajte veliki esej jednog od najpoznatijih srpskih istoričara Predraga Markovića o Titovom nasleđu, a povodom četiri decenije od smrti doživotnog predsednika SFRJ… Dolazak na vlast, revolucija, samoupravljanje, nostalgija, zaostavština, mit…

Digitalno izdanje Nedeljnika dostupno je na nstore.rs

6 KOMENTARA

  1. A što brišete komentare koji su istina i samo istina. U njima nema mržnje ili se držite Čosićevih opaski o laži u Srba?

  2. Поредите хрватског масовног убицу и злочинца са српским председником владе и родољубом ?

  3. Pravićemo mi Tita od blata….sada svako polupismeno čeljade o njemu piše. On je odavno u istorijskim knjigama, kao i Pašić. A ti što škrabaju?

  4. Dosta više sa belosvetskog hoštaplera, prevaranta i neprijatelja Srbije, koji nije vredan pomena!!!!. Da nije bio podmetnut nama, znala bi se prava njegova biografija, ali pošto je došao sa namerom, još se špekuliše ko je i šta je!!!.

Comments are closed.