Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da je kentaur soj koronavirusa preko Velike Britanije došao u Evropu, da polako raste zabrinutost, ali da bi trebalo biti ozbiljan i oprezan. Dodaje da imamo pred sobom nešto što se događa u celom svetu. Počelo je, ističe, u SAD, Kanadi i Australiji sa sojem BA 5, ali sada i kentaur sojem, to je BA 2.75 koji se širi i već je zapljusnuo Indiju.
„U Evropu je došao preko Velike Britanije. Sada se širi i taj soj. Kod nas i u najvećem delu Evrope je dominantan soj BA 5, preko 70-80 odsto. Polako raste zabrinutost, treba biti vrlo oprezan i ozbiljan. Nošenje maske u zatvorenom, i na otvorenom ako je nemoguće držati distancu. To se odnosi na sve, ali pre svega na teške hronične bolesnike i na one sa padom imuniteta“, prenosi RTS.
Brojke će, navodi, nastaviti da rastu.
„Imaćemo verovatno tokom jula i avgusta porast i jedan plato koji neće biti baš mali, možda 2.000 dnevnog potvrđivanja pozitivnosti. To je već zapaženo u SAD, približava se na nekom nivou platoa u nekoj od evropskih zamalja. Moramo biti oprezni i vrlo ozbiljni“, istakao je Tiodorović.
Prema njegovim rečima, po svemu sudeći, ovde je mnogo blaža klinička slika.
„Retke su teške komplikacije i pre svega se odnose na teške hronične bolesnike i na nevakcinisane. Kada pogledamo podatke koje imamo svake večeri, broj pregleda je u porastu“, kaže Tiodorović.
Napominje da je najmanje dvostruko više zaraženih od broja potvrđenih slučajeva.
„Mnogo je onih koji se ne testiraju jer ne osećaju tegobe. U narednom periodu imaćemo sigurno povećanje broja hospitalizovanih koje je za sada na mirnom nivou, daleko od zabrinjavajućeg“, naglasio je Tiodorović.
Koliko vakcine štite od novih mutacija
Na pitanje koliko vakcine štite od novih mutacija, Tiodorović napominje da niko u svetu to ne kaže i ne potvrđuje.
„Najveći deo laboratorija i sistema govore da postoji određeni nivo zaštite. Mora postojati jedan odnos prema vakcini da je i dalje neophodna, posebno najosetljivijim grupama“, kaže Tiodorović.
Dodaje da apsolutno moramo da budemo svesni da bi trebalo da se vakcinišu oni koji imaju imunodeficijenciju bez obzira na uzrast.
„Dijabet ne bira uzrast, ali pre svega se moraju vakcinisati starije osobe, hronični bolesnici, svi oni koji imaju pad imuniteta i oni koji su primili prethodne vakcine, trebalo bi što pre da prime treću dozu. A u odnosu na treću posle pet meseci treba primiti i četvrtu dozu. Ima dokaza da vakcina štiti, ako ništa drugo kod najtežih oblika komorbiditeta ona će ipak pomoći da ljudi ne dospeju na respirator“, navodi Tiodorović.
Četvrta doza vakcine preporučena najosetljivijim grupama
Preporuka je, ukazuje, za četvrtu dozu najosetljivijim grupama.
„Ako je prošlo više od pet meseci od treće doze trebalo bi da prime četvrtu. I za ostale ako im lekar preporuči trebalo bi i oni da prime. Ja sam, ipak, za to i da konsultuju lekara i oni koji nemaju komorbiditeta“, dodaje Tiodorović.
Navodi da pojavom novih sojeva postoji manji rizik – da li će svaka vakcina da štiti podjednako.
„Ne zavisi sve od vakcine. Ako je organizam očuvan, dobrog imuniteta, on će sa vakcinom dobiti još bolju zaštitu. Ali, ako je narušen komorbiditetima, onda je sigurno da vakcina ima manji efekata, ali dovoljan da osoba ne dospe na respirator“, ističe Tiodorović.
Navodi da leti nije problem u temperaturi koja je spolja.
„Virus ne može da preživi više od 58,6 stepeni. Ali, ako vam priđe čovek koji je zaražen bićete zaraženi. Zato je važno nositi masku u zatvorenom prostoru, držati distancu. Ipak, treba biti svestan da podsojevi nemaju takav udar kakav je imao delta soj. Imaćemo porast i potrebu da se ponašamo odgovorno, ali zato će jesen biti važna. Sa početkom škole, povratka većeg broja zaposlenih, imaćemo veću mogućnost zaražavanja i krajem septembra i u oktobru ući ćemo u period kada bi daleko više trebalo poštovati mere. Proizvođači vakcina su najavili da ćemo imati vakcinu koja će biti prilagođena novim sojevima“, izjavio je Tiodorović.
Tagovi
