„Testiranje zvučnog topa na psima je krivično delo“: Profesorka krivičnog prava za Nedeljnik otkriva ko je sve prekršio zakon

Testiranje zvučnog topa, koji je akustično oružje, na životinjama je izričito zabranjeno članom 42 Zakona o dobrobiti životinja, kaže za Nedeljnik profesorka krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović.

Ona naglašava da je zakon po ovom pitanju jasan, i da bi sve moglo da se kvalifikuje kao krivično delo zlostavljanja životinja.

KO JE DOZVOLIO?

Profesorka dodaje da, međutim, nije jasno ko je tačno  i zašto dozvolio da psi budu žrtve ovakvog nelegalnog testiranja.

„Odgovornost je u ovom slučaju višestruka i trebalo bi da je snose svi uključeni u sprovođenje nezakonitog testiranja, počevši od direktora BIA koji je dozvolio sprovođenje ogleda na poligonu ove agencije, etičke komisije za zaštitu dobrobiti oglednih životinja, u slučaju da je dala odobrenje za testiranje uprkos zakonskoj zabrani, ministar poljoprivrede, ako je izdao rešenje suprotno zakonu, veterinar ili lice koje je neposredno sprovodilo testiranje itd.“, kaže Bajović.

NA PSE ISPALJEN ZVUČNI TOP SA PET RAZLIČITIH UDALJENOSTI

Da podsetimo, u navodnom izveštaju ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) objavljenom na sajtu BIA, navodi se da su, tokom navodne istrage upotrebe zvučnog topa 15. marta, psi korišćeni za da bi se ispitao uticaj LRAD uređaja (zvučni topovi firme Dženezis) koje poseduje MUP Srbije na „biološke objekte“.

„Izbor pasa u svojstvu objekata istraživanja je uslovljen njihovom visokom osetljivošću na akustične uticaje. Ocena uticaja akustičnog delovanja emitera na životinje realizovana je na udaljenosti od 200, 150, 100, 50 i 25 metara od izvora zvuka. Rezultati istraživanja svedoče da konstruktorske karakteristike pomenutih uređaja ne omogućavaju formiranje zvučnog pritiska u infrazvučnom i ultrazvučnom opsegu frekvencija. Formiranje akustičnog polja zvučnog opsega od približno 100 metara se realizuje praktično trenutno. Prilikom emitovanja osnovnih i test signala biološki objekti (psi) nisu osećali nelagodu (promene u ponašanju) na rastojanju koje se istraživalo. Kontrola stanja pasa 3 dana nakon istraživanja takođe nije pokazala nikakve promene u njihovom stanju“, navodi se u ovom izveštaju.

Da je eksperiment izvršen nad psima, rekao je na konferenciji za medije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pozivajući se na navodni izveštaj FSB reklao da su „korišćeni psi i da nikakvih posedica po njih nije bilo“.

NEDOSTATAK EMPATIJE

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da duboko zabrinjava i prevazilazi granice pravne i etičke prihvatljivosti činjenica da „najviši državni zvaničnici – bez imalo stida ili osećaja odgovornosti – javno izjavljivali da su psi korišćeni kao eksperimentalni materijal, kao da se ne radi o živim, osećajnim bićima“.

„Umesto da snose odgovornost za očigledno kršenje zakona, oni ovakve informacije plasiraju kao deo rutinskog izveštaja, kao najnormalniju stvar?!“, kaže Bajović.

Kako je objasnila za Nedeljnik, ovakav pristup i nedostatak empatije prema drugim živim bićima nije slučajan i da u mnogome zavisi od ekonomskog stanja u kom se naše društvo nalazi.

„Čini se da ni oni nemaju svest o tome da životinje nisu stvari u vlasništvu čoveka već živa i osećajna bića koja imaju pravo na dostojanstven život. U tom smislu opravdana je konstatacija da je pitanje dobrobiti životinja korelativno povezano sa  ekonomskim standardom određene države- što su društva bogatija i uređenija više se pažnje posvećuje ovoj temi, dok se u siromašnijim i ruralnijim zajednicama ona obično svodi na konstataciju da su ’’ljudi važniji od životinja’’, bez uzročno-posledičnog razumevanja ove veze da briga za životinje  zapravo predstavlja brigu za one slabije i nemoćnije i razvoj empatije određenog društva.“, objašnjava Bajović.

ko i kako sme da vrši ovakve oglede

Bajović kaže da sprovođenje ogleda nad životinjama podleže strogim zakonskim ograničenjima i njih smeju sprovoditi samo ona lica koja su upisana u Registar za oglede nad životinjama pri Ministarstvu poljoprivrede.

„Da da bi se ovakav ogled vršio potrebno je odobrenje ministra poljoprivrede koje on daje na osnovu mišljenja posebne Etičke komisije za zaštitu dobrobiti oglednih životinja.“, kaže Vanja Bajović.

Korišćenje životinja zarad naučnih istraživanja, uz određene dozvole i stroge kontrole je dozvoljeno, ali Bajovićeva smatra da to ovde nije slučaj i da se radi o krivičnom delu.

Ona dodaje da se ovde radi ne samo o zlostavljanju životinja, već i o ozbiljnom kršenju zakonskih procedura.