Na ovim prostorima leto nije dobro za demonstracije protiv režima, ali je leto pogodno za etnička čišćenja, verske sukobe i genocidne radnje. S te strane „crveni alarm“.
Najžešće demonstracije u Srbiji idu s jeseni na zimu, dok je leto više vreme Srebrenice i Oluje. Zato leti pažnju više treba usmeriti na etničko-verske konflikte i zločinačko-stradalničke godišnjice, a unutrašnja odmeravanja sa režimom ostaviti za jesen.
Prebijanje novosadskih studenata nije vratilo masovniji „duh pobune“ – jer srednja klasa (a nje je najviše na protestima) u junu više razmišlja o godišnjim odmorima nego o pobuni.
Priča o godišnjim odmorima donekle banalizuje priču o diktaturi. I viđeniji opozicioni tribuni javno govore da se uzdaju da će režim na jesen pokazati ponovo svoju falangističku suštinu i napraviti neku provokaciju (jer neće izdržati, takva im je priroda), pa da se tako povrati energija i masovnost. Dosadašnji protesti biće deo „kumulativnog efekta“.
Cela analiza Zorana Panovića „Da li su beogradski izbori bili poslednji pravi“ objavljena je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima.
Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Tagovi
