Teorija o citokinskoj oluji s početka pandemije verovatno je bila pogrešna

Piše Đina Kolata, The New York Times International Report

0
Fotografija: Go Nakamura/Getty Images

Istraživači sve više sumnjaju u to da agent našeg imunološkog sistema izaziva teške ozlede pluća i drugih organa kod nekih pacijenata zaraženih koronavirusom. Ali ono što je i dalje misterija, to je zbog čega pojedini ljudi umiru od kovida-19, i kako da se to spreči.

Na početku pandemije pojavila se hipoteza koja uključuje citokinske oluje, odgovor imunosistema koji se često koristio da se objasne teške virusne infekcije. Mnogi lekari su mislili da ovo ima smisla: pacijenti koji su preminuli od kovida imali su malo ili čak nimalo virusa u svom organizmu. Njihov imunosistem ga je eliminisao. Ali, dok je to radio, tvrdila je ova hipoteza, odbrana organizma je poludela i počela da emituje moćna jedinjenja – citokine i druge pokretače upale – koji su fatalno oštećivali tkiva i organe.

No poslednje studije kažu da posrednik okrivljen za izazivanje citokinskih oluja nije uopšte odgovoran, ili da se, čak, te oluje ne događaju onako kako su lekari verovali.

Ne slažu se svi sa ovim. Dr Rendi Kron, profesor pedijatrije na Univerzitetu Alabame u Birmingemu, koji dugo proučava citokinske oluje, navodi da neki hospitalizovani pacijenti sa kovidom-19 zaista beleže ovakve imunske preterane reakcije. Ali on se slaže da one nisu identične sa reakcijama koje se mogu videti kod drugih oboljenja, i da je neophodno produbiti znanje o svemu.

Naslovna strana novog Njujork tajmsa na srpskom

Ideja o oluji bila je fokusirana na jedan citokin, interleukin-6, ili il-6. Na početku pandemije, lekari u Kini beležili su da su pacijenti koji su loše prošli imali visoke nivoe il-6. Doktori su u terapiji koristili lekove koji blokiraju il-6, i pacijenti bi se oporavili. Slični izveštaji su usledili kako u Kini, tako i u Italiji. Anti-il-6 lekovi ubrzo su postali standard u mnogim bolnicama.

Ali retko koja studija posle toga uspela je da utvrdi da ovi lekovi uopšte deluju. Neke ukazuju da nivoi il-6 uopšte nisu toliko povišeni kod pacijenata koji imaju kovid, u poređenju sa drugim teško obolelim pacijentima.

Jedan od problema je i sam taj termin, citokinska oluja.

“Mi uopšte nemamo dobru definiciju”, kaže dr Kerolin Kalfi, specijalistkinja intenzivne nege sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku. Ne postoji dijagnostički kriterijum.

Čak i ako bi ga bilo, il-6 je verovatno samo nedužni posmatrač, a ne vinovnik. Na stotine citokina se oslobađa kada imunosistem stupi u akciju.

Šta bi onda drugo moglo da povređuje pacijente? Zapaljenja od nekoliko različitih preteranih reakcija imunosistema možda igraju ulogu, navode istraživači. Jedan dokaz je da steroid deksametazon, koji potiskuje imunosistem, može da smanji stopu smrtnosti.

Mnogi pacijenti koji su imali kovid pate i od krvnih ugrušaka, koji mogu da oštete pluća i druge organe.

Dr Brus Voker, direktor Instituta Rejgon u Masačusetsu, upućuje na drugu mogućnost. On je bio autor jedne studije koja je ustanovila da virus može da uništi žerminalne centre, mesta u limfnim čvorovima u kojima se stvaraju antitela. Posledica može da bude manja količina antitela, i mnogo manje efikasna antitela.

Ipak, i dalje postoji mogućnost da anti-il-6 lekovi mogu da pomognu ukoliko se primenjuju ranije ili kasnije.

Dr Kerolin Kalfi kaže da nova saznanja treba da budu i lekcija lekarima:

“Moramo da budemo mnogo ponizni kada razmišljamo o biološkoj kompleksnosti.”

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs