Tajvanska kriza i kineski pritisak na ostrvo: “Izvodimo vojne vežbe na sopstvenoj teritoriji”

0
EPA-EFE/RITCHIE B. TONGO

(Beta) – Izvođenjem vojnih vežbi sa simulacijom napada i blokade, Kina povećava pretnje da će silom prisajediniti Tajvan, ali se time, u isto vreme, sužavaju mogućnosti Pekinga da pridobije stanovništvo ostrva koje sve manje želi ujedinjenje pod uslovima sve autoritarnijih kineskih vlasti, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Kina je proširila vojne vežbe kod Tajvana eskalirajući pretnje ostrvu s demokratskom samoupravom, najavom dodatnih manevara u izrazu gneva zbog posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi, ističe Vašington post.

Kinesko ministarstvo odbrane nije objavilo svrhu proširenih vežbi, koje su usledile pošto je poseta narušila odnose SAD i Kine i za koje Peking kaže da su upozorenje “provokatorima” koji osporavaju pravo Pekinga nad Tajvanom.

Kineska uprava za pomorsku bezbednost 6. avgusta je objavila pet zona u Žutom moru gde se vežbe održavaju od 5. do 15. avgusta, kao i dodatne četiri zone u Bohajskom moru gde će se od 8. avgusta mesec dana odvijati neodređene kineske vojne operacije.

U simuliranom napadu na Tajvan, veliki broj kineskih vojnih aviona i brodova prešao je 6. avgusta liniju na polovini Tajvanskog moreuza između kopnene Kine i ostrva, ukazuje Volstrit džurnal.

Vodeći list Komunističke partije Ženmin žibao (Narodni dnevnik) opisao je manevre kao “simulaciju udara na kopno”, dok je ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo da je vojska ostrva izdala upozorenja iz svog odbrambenog radarskog sistema i rasporedila vazdušne izviđačke patrole, pomorske brodove i kopnene rakete kao odgovor na, kako je navelo, simulaciju napada na ostrvo.

Odbrambeni analitičari kažu da vojne vežbe proteklih dana demonstriraju i usavršavaju mogućnosti Pekinga da uvede efikasnu vazdušnu i pomorsku blokadu koja bi prethodila amfibijskom napadu.

Manevri 6. avgusta usledili su posle simulacije vojne blokade ostrva dan ranije,.

General-major Meng Siangking, profesor na Univerzitetu nacionalne odbrane Narodne oslobodilačke armije Kine, rekao je 5. avgusta kineskim državnim medijima da je PLA prvi put poslala projektile direktno iznad najvećeg ostrva Tajvana, mada je tajvanska vlada navela da su rakete letele previsoko da bi predstavljale rizik za ostrvo.

Peking je pre dolaska Pelosi na Tajvan upozorio da bi takva poseta pokrenula neodređene protivmere.

Na kineskim društvenim mrežama mnogi su izrazili razočaranje, kako smatraju, blagom reakcijom na posetu Pelosi Tajvanu, posle čega su kineski državni mediji nastojali da istaknu vojnu moć prikazanu vežbama. Ženmin Žibao je na društvenim mrežama isticao kapacitete za precizne napade i blokadu Tajavana, uz haštag “Šta Kina kaže, Kina uradi”.

Posle vojnog spektakla kineske vojske, opcije da Peking pridobije Tajvan su sužene, budući da bi prikaz vojne moći mogao produbiti sumnje na Tajvanu da ikada može postići mirno i trajno rešenje s Komunističkom partijom Kine, posebno dok je Si Đinping njen lider, ocenjuje Njujork tajms.

Si je pokazao da je spreman da izvadi zastrašujući vojni štap. Ipak, vežbe osmišljene da odvrate Tajvan od daljeg udaljavanja od Pekinga, takođe su pokazale koliko malo političkih šargarepa Kina ima, ukazuje list, dodajući da bi prikaz kineske vojne moći mogao da obeshrabri druge zapadne političare da se ugledaju na Pelosi.

S nastavkom pritisaka, ističe list, političke šargarepe koje je Kina koristila da privuče Tajvan ka ujedinjenju mogu imati još manju težinu. Međutim, na sve više demokratskom Tajvanu, malo ko sebe vidi kao ponosne građane Kine i podrška predlozima Pekinga dodatno je smanjena posle 2020, kada je Kina uvela ograničenja Hongkongu, narušavajući slobode koje su bivšoj britanskoj koloniji obećane u tamošnjoj verzije okvira “jedna zemlja, dva sistema”.

Ankete na Tajvanu pokazuju da vrlo malo njegovih stanovnika želi ujedinjenje pod uslovima Kine. U poslednjem istraživanju javnog mnjenja Nacionalnog univerziteta Čengči, 1,3 odsto ispitanika je reklo da je za što pre ujedinjenje, 5,1 odsto je želelo nezavisnost što je pre moguće, dok su ostali uglavnom rekli da žele neku verziju dvosmislenog statusa kvoa.

Obustava saradnje Kine sa SAD u nekoliko ključnih oblasti, uključujući klimatske promene, vojne pregovore i napore u borbi protiv međunarodnog kriminala, “označava novu najnižu tačku u strateškom odnosu koji definiše naše vreme”, ocenjuje BBC.

Konsenzus do pre samo nekoliko godina bio je da SAD kao postojeća supersila treba da izgrade jake trgovinske i investicione veze s Kinom kao novom silom, posle čega bi ideološke razlike izbledele.

Umesto toga, ističe britanski javni servis, iako je Kina zaista postala svetska fabrika duboko integrisana u globalne lance snabdevanja, na domaćem planu je sve autoritarnija, dok je na međunarodnoj sceni sve agresivnija.

Na primer, poseta Tajvanu 1997. tadašnjeg predsednika Predstavničkog doma SAD Njuta Gingriča naišla je na malo protivljenja. Sada su posle posete Pelosi ispaljeni projektili, kako navodi BBC, iznad demokratije i njenih 24 miliona ljudi čiji apetit za kinesku viziju ujedinjenja sve više opada kako je ona sve autoritarnija.

Pelosi je Kini možda dala izgovor, ali promene u ponašanju Kine već su bile u toku, ističe BBC, i ukazuje da je bitka oko vrednosti ponovo u centru pažnje, dok će se izazovi koje ona predstavlja za postojeći globalni poredak verovatno samo povećati.

Dešavanja sa terena

Samo dan nakon završetka najvećih vojnih vežbi kineske vojske u moru i vazdušnom prostoru oko Tajvana u znak protesta protiv prošlonedeljne posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, iz Pekinga navode da su u toku novi manevri u tom području.

Kineska istočna vojna komanda saopštila je da sprovodi združene vežbe fokusirane na operacije protiv podmornica i napada sa mora, tek što je Peking poručio da će manevri oko Tajvana biti redovni.

U međuvremenu, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Tajvan deo Kine i da izvodi vojne vežbe “na sopstvenoj teritoriji” na otvoren, transparentan i profesionalan način.

Portparol ministarstva Vang Venbin naveo je na konferenciji za novinare da su nadležne službe blagovremeno o tome izdale saopštenja, u skladu sa međunarodnim pravom, prenosi Rojters

Kinesko Ministarstvo odbrane nastavilo je sa svojim diplomatskim pritiskom na Sjedinjene Države, braneći odlaganje vojnih pregovora u znak protesta zbog posete Pelosijeve.

“Trenutnu napetu situaciju u Tajvanskom moreuzu u potpunosti je isprovocirala i stvorila američka strana na sopstvenu inicijativu, a Vašington mora da snosi punu odgovornost i ozbiljne posledice za to”, rekao je portparol ministarstva odbrane Vu Ćijan u onlajn objavi.

“Suština se ne može negirati, a komunikacija zahteva iskrenost”, dodao je Vu.

Kina je u petak otkazala zvanične razgovore koji su uključivali koordinaciju odbrambene politike i vojne pomorske konsultacije, pošto je Pelosi napustila region.

Zvaničnici Pentagona, Stejt departmenta i Bele kuće osudili su potez Pekinga, ocenjujući ga kao “neodgovoran i preteran”.