Tajne uspeha najdugovečnijeg nedeljnog kviza: Potera može da počne

    0
    Foto: Promo

    Čitave porodice ponedeljak veče već osmu godinu zaredom provode u iščekivanju najavne rečenice omiljenog RTS-ovog lica – Jovana Memedovića: “Potera može da počne”. Nakon ove objave zaista i počinje uzbudljivo nadmetanje u kome četvoročlani takmičarski tim pokušava da zna brže i više od Tragača. O tajnama uspeha najdugovečnijeg nedeljnog kviza kod nas, govore Jovan Memedović, voditelj, i Marinela Kvapil, urednica kviza iz produkcije Adrenalin.

    Osma sezona „Potere“ krenula je ovog septembra, gledaoci ne mogu da zamisle ovaj kviz bez vas u ulozi voditelja. Kako je uopšte došlo do toga?

    Jovan: Pre osam godina kviz „Potera“ je već bio u planu da se emituje na RTS-u, ostalo je samo da se pronađe voditelj. Rekli su mi da se prijavim na audiciju. Nevoljno sam pristao jer sam bio zauzet snimanjem svojih emisija “Sasvim prirodno”, ali tadašnji direktor Aleksandar Tijanić je insistirao da se obavezno pojavim na probi… Nisam imao kud jer sam cenio Tijanića, a iskreno nadao sam se da će izabrati nekog već uhodanog voditelja kvizova, npr. Dekija Pantelića. Posle sedam dana su mi javili da su se odlučili za mene… I eto mene u kvizu… ni kriv ni dužan. Nisam bio svoj od početka. Pokušavao sam na brzinu da budem duhovit dok nisam shvatio da treba da budem ono što jesam.

    Jovan Memedović, voditelj kviza Potera

    Sve nas kao publiku neprekidno fascinira znanje i brzina tragača, kako ih vi doživljavate?

    Jovan: Tragači su profesionalci u svom hobiju… to su ljudi koji iz znatiželje upijaju sve što čuju i pročitaju. Oni hvataju informacije i skladište ih i to se s godinama pretvori u ogromne rezervoare svakolikih saznanja, činjenica… Uloga tragača u ovom kvizu za njih je kruna karijere. Često se kaže da su kvizomani… Izdvojio bih Milorada Milinkovića, on nije kvizoman, on je vešt u pronalaženju tačnih odgovora. Svakako da i on ima svakolika znanja, ali on ume da dokuči i kada nešto ne zna.

    Marinela: Fascinantan je broj oblasti koje svako od njih poznaje. Pritom, ne samo da znaju određeni podatak, već vrlo često i njegovu pozadinu, neku zanimljivu i poučnu priču koja iz njega proističe. Ljudi misle da tragači dobijaju neka pitanja unapred, a zapravo sklapajući pitanja uvek razmišljamo obrnuto, šta bi moglo da ih zbuni, na koje pitanje neće imati odgovor.

    Marinela Kvapil, urednica kviza Potera, produkcija Adrenalin

    Jovane, ponekad se i sami iznervirate kada takmičaru dopadne neko “nezgodno” pitanje. Koje takmičare i situacije pamtite?

    Jovan: Volim kada dođu rasterećeni takmičari, pa žele i da se našale na svoj račun, dođu da probaju i da se igraju. Poslednjih sezona sve je više takvih… najveća prepreka takmičarima nisu tragači, nego trema i strah da se ne obrukaju. Ali, i najbizarnije greške mogu se pretvoriti u zabavu ako je takva atmosfera i kod tragača i kod voditelja.

    Šta vas ljudi privatno najčešće pitaju o „Poteri“ (i šta im vi odgovarate)?

    Jovan: “Boga ti Memedoviću, je l’ oni tragači stvarno onoliko znaju… ili im dajete pitanja unapred?” Naravno da sve znaju i naravno da im niko ne daje pitanja unapred.

    Marinela: Mene pitaju još i zašto takmičari češće ne uzimaju višu sumu koju im tragači ponude, tj. da li postoji određeni nagradni fond u epizodi. Razlog je isključivo strah takmičara da neće proći tragače ako im dozvole da im budu samo na korak razlike. Ipak, ove sezone imali smo veći procenat hrabrih takmičara, što je rezultiralo obaranjem rekorda u visini nagrade.

    U novoj sezoni takmičari između sebe imaju pregrade, da li je to da ne bi šaputali ili zbog zaštite od virusa COVID i kakvo je iskustvo bilo snimati u atmosferi pandemije?

    Marinela: Isključivo zbog virusa. U režiji i studiju su svi nosili maske, čak i takmičari i Joca dok se kamere ne upale. Imali smo sreće da uz ove mere sve prođe dobro i svi ostanu zdravi, jedino je izostalo rukovanje i poneko grljenje sa Jocom.

    Jovan: Pregrada ni na koji način ne remeti atmosferu kviza. Sve je isto kao pre. Jedino sam ja malo udaljeniji od takmičara i ne mogu da im pružim ruku i čestitam. Istina, to mi jedino i smeta kod ove pandemije.