U Sani okupanoj decembarskim suncem, gradu poznatom po dobro podmazanim kalašnjikovima i bodežima optočenim dijamantima, čije su vijugave ulice u centru bile prekrivene tankim slojem crvenog peska iznetog iz Arapske pustinje, u jednoj kući koja je izgledala poput tvrđave, sa tri dimnjaka na ravnom krovu, uvek je neko dežurao očekujući poziv sa ovog broja.
Bila je to kuća Ahmeda el Hade koji je iz Jemena, tokom sovjetske okupacije, otišao u Avganistan da tamo ratuje. U kući je, na jednom od spratova, živela i Hadina ćerka Hoda, sa svojim suprugom Halidom el Mihdarom. Mršav i nizak, uredno podšišanih brčića, Halid je komšijama ličio na univerzitetskog profesora i niko nije mogao ni da pretpostavi da je, iako je tek ušao u dvadesete, učestvovao u krvavom ratu u Bosni…
Ceo tekst čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 16. septembra.
Digitalno izdanje potražite na Nstore.rs već od srede uveče-
Tagovi
