Početkom 2024. godine rektor jednog univerziteta u Budimpešti dobio je iznenađujući zahtev od visokog zvaničnika mađarske vlade.
Zvaničnik je rekao rektoru, profesoru Gergeju Deliju da Univerzitet za javnu upravu Ludovika treba da organizuje konferenciju o klimatskim promenama i uputi poziv neobičnom gostu – Mahmudu Ahmadinedžadu, nekadašnjem predsedniku Irana, koji je u velikom delu međunarodne javnosti ostao jedna od najkontroverznijih političkih ličnosti.
Još šokantniji bio je razlog za taj poziv. Zvaničnik je rekao Deliju da je konferencija zapravo samo paravan kako bi Ahmadinedžad u Budimpešti mogao da vodi tajne razgovore sa operativcima izraelske obaveštajne službe, uprkos tome što je Izrael godinama otvoreno smatrao svojim neprijateljem.
„Imate dva naprijatelja“
Deli je znao da bi upućivanje takvog poziva moglo da naruši i njegov ugled i ugled univerziteta. Ipak, kako je rekao u intervjuu, verovao je da bi na taj način mogao da doprinese spasavanju ljudskih života.
„Imate dva neprijatelja i, ako ta dva neprijatelja žele da razgovaraju jedan s drugim, onda je najbolje da učinite sve što možete kako biste im omogućili da razgovaraju“, rekao je.
Poseta Ahmadinedžada univerzitetu 2024. godine, kao i njegova druga poseta godinu dana kasnije, bile su deo višegodišnjih napora Izraela da ga pridobije kao obaveštajni izvor koji bi, kada za to dođe trenutak, mogao da bude postavljen za novog lidera Irana, tvrde američki i iranski zvaničnici upoznati sa operacijom. Oni su govorili pod uslovom da ostanu anonimni, zbog osetljive prirode obaveštajnih podataka, prenosi Njujork tajms.
Pridobijanje Ahmadinedžada bilo je toliko važno za Izrael da je tadašnji direktor izraelske obaveštajne službe David Barnea 2024. godine čak otputovao u Budimpeštu kako bi se lično sastao sa njim, navode bivši američki zvaničnici. Ubrzo potom, dodaju oni, Mosad, izraelska obaveštajna služba, obavestio je CIA da je uspostavio kontakt sa Ahmadinedžadom.
Operacija izvlačenja
Odluka Izraela da plan za promenu režima gradi oko Ahmadinedžada predstavlja izuzetan obrt u odnosima te zemlje sa bivšim iranskim predsednikom, koji je ostao upamćen po ubrzavanju iranskog nuklearnog programa, čestim pozivima na uništenje Izraela i negiranju Holokausta.
Prema navodima američkih zvaničnika, Izrael je poslednjih godina tajno finansirao Ahmadinedžadove troškove smeštaja i putovanja, dok su se izraelski operativci sa njim u više navrata sastajali u inostranstvu, uključujući i tokom njegovih boravaka u Budimpešti.
Napori su kulminirali krajem februara ove godine, u prvim danima američko-izraelskog rata protiv Irana, kada je pokrenuta smela operacija izvlačenja bivšeg iranskog predsednika iz Teherana, gde je živeo pod strogim nadzorom.
Cilj je bio da se pokrene plan za rušenje aktuelnog režima i dovođenje Ahmadinedžada na vlast.
Plan nije uspeo.
Haotična akcija i gubitak vere
Dana 28. februara izraelski vazdušni napad pogodio je kompleks u kojem je boravio Ahmadinedžad. Meta su bili objekat u kojem su bili smešteni njegovi telohranitelji, kao i njegovo oklopno vozilo. Posle napada, prema rečima četvorice visokih iranskih zvaničnika, na lice mesta stigao je crni „pežo“, u koji je Ahmadinedžad ušao, nakon čega je velikom brzinom odvezen sa mesta napada.
Američki i iranski zvaničnici upoznati sa operacijom tvrde da su automobil vozili operativci Mosada, koji su Ahmadinedžada odveli u tajnu sigurnu kuću u Iranu.
Međutim, prema rečima ljudi upoznatih sa onim što se dogodilo, bivši iranski predsednik bio je uznemiren zbog haotične akcije izvlačenja, a ujedno je izgubio veru u izraelski plan da ga vrati na vlast.
Na kraju je napustio sigurnu kuću pod okolnostima koje ni danas nisu potpuno razjašnjene. Ahmadinedžad se u javnosti nije pojavio sve do prošlog ponedeljka, kada je nakratko viđen na pogrebnoj povorci ubijenog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Šta je s Ahmadinedžadom?
Njegov trenutni status i dalje nije sasvim poznat. Ipak, četvorica visokih iranskih zvaničnika tvrde da se Ahmadinedžad nalazi u pritvoru obaveštajnog ogranka Korpusa islamske revolucionarne garde i da je u kućnom pritvoru, nakon što su iranske vlasti saznale za veliki deo njegovih kontakata sa Izraelom.
Izraelski zvaničnici nisu javno komentarisali plan da Ahmadinedžad bude postavljen za novog lidera Irana, što je predstavljalo deo šire strategije za rušenje vlasti u Teheranu. Drugi deo tog plana podrazumevao je naoružavanje i obuku iranskih kurdskih opozicionih snaga sa severa Iraka, koje je trebalo da uđu u zapadni Iran, zauzmu određene teritorije i potom krenu ka Teheranu. Taj plan, međutim, nikada nije sproveden.
Plan za promenu režima podrazumevao je „niz specijalnih operacija, veoma, veoma jedinstvenih, koje je trebalo da budu izvedene“, izjavio je Tamir Hajman, bivši načelnik obaveštajne službe Izraelskih odbrambenih snaga, u maju za emisiju „Firing Line“ na PBS-u, nakon što je Njujork tajms prvi put objavio detalje o Ahmadinedžadovoj ulozi u tom planu.
„A Ahmadinedžad je bio deo tog niza“, rekao je Hajman.
Zvaničnici Mosada nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Ali Akbar Džavanfekr, portparol Ahmadinedžada, takođe je odbio da komentariše navode.
Zaokret nakon odlaska sa vlasti
Tokom predsedničkog mandata, od 2005. do 2013. godine, Ahmadinedžad je bio najistaknutiji predstavnik tvrde političke struje u Iranu. Govorio je o uništenju Izraela, a za vreme njegove vlasti Iran je obnovio program obogaćivanja uranijuma, što je izazvalo sumnje da tajno razvija nuklearno oružje. Ahmadinedžad je naredio nasilno gušenje masovnih protesta koji su izbili širom zemlje nakon spornih predsedničkih izbora 2009. godine, dok je pravosuđe tokom njegovog mandata izvršilo brojna pogubljenja političkih neistomišljenika i zatvaralo protivnike i rivale režima.
Međutim, u godinama nakon odlaska sa predsedničke funkcije, Ahmadinedžad je ublažio svoje stavove i znatno smanjio antiizraelsku retoriku po kojoj je bio prepoznatljiv dok je bio na vlasti. Često je nastojao da pokaže svoje novo, umerenije lice, dajući intervjue i držeći govore u kojima je komentarisao iransku pop kulturu, kritikovao bezbednosne snage zbog prekomerne upotrebe sile i optuživao vladajuću elitu za finansijsku korupciju.
Odrekao se svoje prepoznatljive široke kaki jakne i počeo da nosi odela šivena po meri. Uredio je bradu, navodno se podvrgao tretmanima botoksom i počeo da uči engleski jezik.
U svojoj kancelariji u Teheranu svakog jutra organizovao je višesatne javne prijeme kako bi saslušao probleme običnih građana, od kojih su mnogi dolazili tražeći pomoć u snalaženju kroz državnu administraciju. Povremeno je ministarstvima slao preporuke da pojedinim podnosiocima zahteva odobre kredite. Redovno je putovao širom zemlje, sastajući se sa svojim pristalicama kako u velikim gradovima, tako i u ruralnim delovima Irana.
Ahmadinedžadov odnos sa iranskim vlastima bio je složen. Najviši državni zvaničnici potisnuli su ga na političku marginu i ograničili njegovo kretanje, ali su mu istovremeno omogućili mesto u visokom savetodavnom telu koje, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima, daje preporuke vrhovnom vođi. Prisustvovao je sednici tog tela u februaru, svega nekoliko dana pre početka rata.
Mnogi u Iranu smatrali su da se iza Ahmadinedžadove političke transformacije kriju cinični politički motivi. Verovali su da na taj način pokušava da ojača svoj populistički imidž i da se distancira od vladajuće elite. I dalje je uživao podršku dela radničke klase u Iranu, a njegovi saradnici bili su uvereni da mu je krajnji cilj povratak na vlast.
Ne zanima ga novac
„Ahmadinedžad ovo ne bi radio zbog novca. Novca ima, poseduje široku ekonomsku mrežu. Uradio bi to zbog moći. Želi da bude na samom vrhu vlasti“, rekao je u telefonskom intervjuu Abdolreza Davari, nekadašnji bliski saradnik i viši savetnik Ahmadinedžada.
Njih dvojica su se razišla pre nekoliko godina.
Prema rečima jednog čoveka iz njegovog najužeg kruga saradnika, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi mogao da govori o privatnim razgovorima, Ahmadinedžad je nekolicini svojih najbližih saradnika i poverljivih ljudi otkrio da želi da, uz pomoć stranih sila, jednog dana postane novi lider Irana.
Kako je isti izvor naveo, Ahmadinedžad se razočarao u sistem Islamske Republike nakon što mu je tri puta zabranjeno da se kandiduje za predsednika. Zaključio je da ne može da se vrati na vlast sve dok sadašnji politički sistem opstaje.
Bio je zabrinut da bi, u slučaju rata i promene režima, Amerikanci i Izraelci mogli da podrže nekog opozicionog lidera iz inostranstva koji ne poznaje prilike u Iranu, što bi, prema njegovom mišljenju, dovelo do destabilizacije zemlje, rekao je isti sagovornik.
Uloga reformatora
Kako tvrdi, Ahmadinedžad je ljudima iz svog okruženja govorio da bi mogao da odigra ulogu reformatora, po uzoru na bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Takođe je navodno govorio da bi, ukoliko bi došao na vlast, Iran priznao Izrael i normalizovao odnose u okviru Avramovih sporazuma predsednika Donalda Trampa.
Prema rečima dvojice izraelskih zvaničnika iz oblasti odbrane, upoznatih sa tadašnjim obaveštajnim procenama, izraelske obaveštajne službe pažljivo su pratile sve dublji sukob između Ahmadinedžada i iranskog režima.
Posebno ih je zanimalo njegovo sve veće ogorčenje prema ajatolahu Hamneiju i drugim visokim zvaničnicima koji su mu onemogućili da se ponovo kandiduje za predsednika.
Ahmadinedžadovi potezi počeli su da izazivaju sumnju u obaveštajnom ogranku Korpusa islamske revolucionarne garde, koji je zadužen za zaštitu Islamske Republike od stranog mešanja.
Prema rečima dvojice pripadnika Garde i jednog obaveštajnog zvaničnika upoznatog sa slučajem, sumnje su dodatno porasle nakon što je Ahmadinedžad 2017. godine počeo javno da šalje pisma Donaldu Trampu, a kasnije i saudijskom prestolonasledniku Mohamedu bin Salmanu. Tramp je u više navrata javno hvalio obojicu.
Nakon ovogodišnjeg izraelskog napada, koji je Ahmadinedžada privremeno oslobodio nadzora Revolucionarne garde, iranske obaveštajne službe pokrenule su istragu i počele da sklapaju mozaik njegovih veza sa Izraelom, navode četvorica zvaničnika.
Sastanci u inostranstvu
Nije poznato kada su izraelski operativci prvi put pokušali da pridobiju Ahmadinedžada.
Iranski zvaničnici tvrde da je određeni kontakt uspostavljen najmanje tokom njegovog putovanja u Gvatemalu 2023. godine, gde je prisustvovao konferenciji posvećenoj zaštiti životne sredine. Poziv je stigao od vlade Gvatemale, zemlje koja održava bliže diplomatske odnose sa Izraelom nego većina država Latinske Amerike.
Ahmadinedžad umalo nije otputovao, pošto su ga na aerodromu u Teheranu zaustavile bezbednosne službe, koje su odbile da mu izdaju kartu za ukrcavanje i dozvole mu izlazak iz zemlje.
Zbog toga je satima protestovao na aerodromu, što je ubrzo postalo javni spektakl, jer se fotografisao sa putnicima, zaposlenima na aerodromu i osobljem avio-kompanije, dok je na društvenim mrežama objavljivao informacije o tome šta se dešava.
Paravan za sastanke
Na kraju su mu iranske vlasti ipak dozvolile da se ukrca u avion i otputuje na konferenciju.
„Neki ljudi su mi govorili da ne putujem u Gvatemalu, a ja sam im odgovorio da me je pozvao moj brat, ministar zaštite životne sredine“, rekao je Ahmadinedžad u jednom od video-snimaka sa tog putovanja.
„To je veoma važna zemlja u Latinskoj Americi.“
Naredne godine prvi put je otputovao u Mađarsku kako bi prisustvovao konferenciji na Univerzitetu Ludovika, gde se u Budimpešti sastao sa Davidom Barneom, koji je pet godina bio na čelu Mosada, sve do prošlog meseca.
Mađarska, kojom je u to vreme upravljao desničarski premijer Viktor Orban, imala je verovatno najbliže odnose sa Izraelom od svih evropskih zemalja. Orban i izraelski premijer Benjamin Netanjahu međusobno su posećivali svoje države, a Netanjahu je u aprilu 2025. godine održao govor na Univerzitetu Ludovika, koji mu je tom prilikom dodelio nagradu za doprinos javnoj službi.
Dva meseca kasnije Ahmadinedžad se ponovo vratio u Budimpeštu, svega nekoliko dana pre nego što je Izrael pokrenuo rat protiv Irana. Poseta je, prema navodima iz teksta, bila paravan za njegove sastanke sa operativcima izraelske obaveštajne službe.
Njegovi telohranitelji iz jedinice Ansar Korpusa islamske revolucionarne garde, koji su ga pratili na svim putovanjima u inostranstvo, prijavili su da je tokom posete u junu 2025. godine najmanje u dva navrata uspeo da im umakne i nestane na višesatnim sastancima.
Prema rečima dvojice pripadnika Revolucionarne garde i jednog obaveštajnog zvaničnika, telohranitelji su u izveštaju o putovanju naveli da su suočili Ahmadinedžada sa pitanjima o tim nestancima, na šta im je odgovorio da se sastajao sa profesorima univerziteta.
„Promena svetskog poretka“
Na konferenciji na univerzitetu bivši iranski predsednik održao je predavanje na engleskom jeziku, iznenadivši prisutne time što je izostavio stih iz Kurana kojim je nekada započinjao gotovo svaki svoj govor.
Odeven u tamnoplavo odelo šiveno po meri, govorio je o „zajedničkoj ljudskosti“ i „promeni svetskog poretka“, iznoseći sopstveno viđenje načina na koji bi mogao da nastane novi svetski poredak, pokazuju video-snimci sa putovanja koje je objavio na svojim nalozima na društvenim mrežama.
Rektoru univerziteta Gergeju Deliju poklonio je primerak „Knjige o kraljevima“, čuvenog epa drevnog iranskog pesnika Ferdosija. Deli je Ahmadinedžadu zauzvrat uručio grb univerziteta.
U intervjuu koji je dao prošlog meseca, Deli je rekao da je, upućujući poziv Ahmadinedžadu, imao ulogu „strohmanna“ — nemačke reči koja označava osobu koja služi kao paravan ili marioneta.
Uloga crnog „pežoa“
Sve do prošle sedmice Ahmadinedžad nije bio viđen u javnosti otkako je krajem februara odveden iz svoje kuće u Teheranu crnim „pežoom“.
Prošlog ponedeljka iznenada se nakratko pojavio u pogrebnoj povorci ajatolaha Alija Hamneija.
Na snimcima sa sahrane vidi se Ahmadinedžad u debeloj jakni, uprkos temperaturi od oko 32 stepena Celzijusa, sa hirurškom maskom spuštenom ispod brade. Druga dvojica živih bivših predsednika Irana, Hasan Rohani i Mohamed Hatami, nisu bili pozvani i nisu prisustvovali nijednoj od pogrebnih ceremonija.
Ahmadinedžad je stajao pognute glave, ne izgovarajući nijednu reč, okružen sa svih strana ljudima koji su, po svemu sudeći, bili pripadnici obezbeđenja.
Tagovi
