Tajna glasa Vitni Hjuston

0
Printscreen/YouTube/Whitney Houston

Vitni Hjuston je preminula pre deset godina. Američka zvezda usavršila je tehniku koja je pre toga postojala vekovima: melizmatično odnosno koloraturno pevanje. Najbolji primer za to je kultni hit „I Will Always Love You“, prenosi Dojče vele.

Neke pesme su toliko nestvarno lepe, da im uopšte nije potrebna muzička pratnja. Tu svakako spada i pesma „I Will Always Love You“ (Uvek ću te voleti) koju peva Vitni Hjuston, a koja je u stvari obrada hita kantri pevačice Doli Parton iz 1974. godine.

U prvih nekoliko stihova Hjustonova nas vodi na muzičko putovanje u potpunosti bez instrumentalne pratnje. Ona vokalno istražuje visine i dubine, dok se istovremeno igra rečima. Bolni rastanak i zaklinjanje na večnu ljubav sa svakim tonom se uvlače pod kožu.

Nesputana glasovna prirodna sila

U pesmi postoji jedna spretno urađena dramatična pauza, pre nego što Hjuston pokaže svu raskoš svog glasa. To je ista ona glasovna nesputana prirodna sila, kojom je i u nekim drugim prilikama ljudima oduzimala dah – s pesmom „One Moment In Time“ (Trenutak u vremenu) na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. ili „All The Man That I Need“ (Čovek kakav mi treba) iz 1990, kao i sa njenom verzijom američke himne na Superboulu 1991.

Pop-diva je posedovala sposobnost da na virtuozan način ulepša pojedine slogove promenljivim tonskim sekvencama kroz nekoliko oktava. Stručnjaci za glas tu skoro akrobatsku tehniku nazivaju „melizma“ ili „melizmatično pevanje“. Možda je ta tehnika poznatija po italijanskom terminu „koloraturna“ (ukras), objašnjava za DW profesorka solo pevanja Sandra Toner-Ul iz Frankfurta. Ona je i sama 55 godina provela na pozornicama Evrope kao operska pevačica i to joj je itekako dobro poznato.

Široko rasprostranjena tehnika

Melizmatično odnosno koloraturno pevanje već vekovima je rašireno u mnogim kulturama: u pevanju gregorijanskih monaha, pozivanju mujezina na molitvu ili u indijskoj raga-muzici. U popularnoj božićnoj pesmi „Les Anges dans nos campagnes“ (Čujte pesmu anđela) iz 18. veka, prvi slog u reči „glorija“ razvučen je na ukupno 16 nota.

Danas se melizmatično pevanje može čuti u operama, gospelu, soulu, R&B-ju, ali i u pop-muzici – kod Vitni Hjuston.

I druge pop i soul zvezde koristile su tu tehniku: Rej Čarls, Stivi Vonder, Areta Frenklin… R&B pevačica Denis Vilijams početkom osamdesetih je u svojoj pesmi „Let’s Hear It For The Boy“ (Hajde da čujemo za tog dečka) iz filma „Futluz“ (Footloose, 1984) takođe imala takve pasaže. Devedesetih su to, pored Vitni Hjuston, koristile i Maraja Keri i Selin Dion. Te tri izuzetne pevačice bile su tada takozvani „Vocal trinity“ (glasovno trojstvo). Jedna drugoj su bile konkurencija koja je od njih tri zapravo najveća pop diva tog vremena.

„Bila je prirodni talenat“

Vitni Hjuston je mnogo naučila od svoje majke, pevačice gospela Sisi Hjuston. Ona je vodila hor u lokalnoj crkvi. Negovala je talenat svoje ćerke i usavršavala njenu tehniku pevanja. Vitni je već sa 12 godina pevala solo deonice.

Ali, šta je to što njen glas činilo tako posebnim? „To je uglavnom bio njen stav“, kaže za DW vokalni trener iz Los Anđelesa Stiv Svitlend. „Ona je zaista verovala u umetničku vrednost melizmatične tehnike. Ona je otelotvorila tu tehniku, bila je deo nje.“

Nekadašnji operski pevač Majkl Kuni, koji je 40 godina proveo na sceni, kaže da je Vitni Hjuston bila prirodni talenat. „I ona je to kod pevanja konstantno razvijala. Ne znam da li je uopšte bila svesna da se služi melizma-tehnikom. Za nju je to jednostavno bilo potpuno prirodno.“

Mentor Vitni Hjuston, Klajv Dejvis, osnivač „Arista Recoods“, dao joj je ime „The Voice“ – „Glas“. Njeno pevanje navodno je uticalo na Bjonse, Kristinu Agileru i Ališu Kiz.

„Trenirate kao za olimpijske igre“

Vitni je prodala više od 200 miliona ploča širom sveta i time je svrstana među najuspešnije pevačice u muzičkoj istoriji. Mnogo puta je kopirana, ali „nikada to nije bilo isto“, kaže Svitlend. A Sandra Toner-Ul dodaje da se za takvo pevanje mora trenirati godinama, „kao kada se pripremate za Olimpijske igre“.

Vitni je pevala sa lakoćom, opušteno, ali to ne znači da to isto tako funkcioniše i kod drugih pevačica. „Kod glasova koji nisu dobro uvežbani, to zna da zvuči isprekidano“, kaže Svitlend. I on naglašava neophodno naporno vežbanje.

Na vrhu top-listi

Kada je kanadski muzički producent i tekstopisac Dejvid Foster radio na pesmi „I Will Always Love You“ za film „Telohranitelj“ (Bodyguard, 1992), najpre je odbacio predlog glavnog glumca Kevina Kostnera da Vitni peva bez muzičke pratnje. „Takvu pesmu ne možeš da pustiš na radiju“, rekao je. „Ali, kada je otvorila usta, odmah sam shvatio da je Kevin Kostner imao jednu od najboljih ideja u muzičkoj istoriji“, napisao je Foster u svojim memoarima 2008.

Pesma „I Will Alway Love You“ dobila je tri nagrade Gremi i kasnije je završila na Bilbordovoj top-listi kao najbolja pesma svih vremena. A samo nekoliko sati nakon što se 2012. saznalo da je Vitni Hjuston preminula, pesma se bukvalno katapultirala na prvo mesto američke top-liste.

Na pitanje zašto ta pesma predstavlja umetnost Vitni Hjuston, tenor Majkl Kuni za DW zaključuje: „Tu čujete da je ona svoju dušu ugradila u tu pesmu. Nikada još nije bilo takvog glasa kao što je bio njen. I sigurno ga više nikada neće ni biti.“