U severnom delu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda i Islanda, nalazi se veliko područje okeana koje se ponaša veoma neobično. Dok se ostatak okeana zagreva, ovo područje postaje sve hladnije.
Nova studija tvrdi da je konačno pronašla objašnjenje ove dugogodišnje misterije – a ono predstavlja zabrinjavajući znak da se svet približava jednoj od najopasnijih klimatskih prekretnica.
Ovo područje okeana, poznato kao „hladna mrlja“ (cold blob) ili „rupa u zagrevanju“ (warming hole), ohladilo se za gotovo jedan stepen Celzijusa od 1900. Godine, piše CNN.
Dugogodišnja naučna rasprava
Naučnici već godinama raspravljaju šta stoji iza ove neobične pojave.
Jedna pretpostavka bila je da okean gubi toplotu preko svoje površine zbog promena u vetrovima i oblačnosti.
Druga je da je hladna mrlja znak slabljenja jednog od najvažnijih sistema okeanskih struja koje prenose toplotu širom planete.
Novo istraživanje zaključuje da je upravo ovo drugo objašnjenje najverovatnije.
Šta je AMOC?
U središtu priče nalazi se Atlantska meridionalna prevratna cirkulacija (AMOC – Atlantic Meridional Overturning Circulation), koja obuhvata i čuvenu Golfsku struju.
To je ogroman sistem okeanskih struja koji funkcioniše poput pokretne trake.
Topla voda iz tropskih krajeva putuje ka severnoj hemisferi, gde se hladi, postaje gušća, tone u dublje slojeve okeana, a zatim se vraća nazad prema jugu.
Na taj način AMOC raspoređuje ogromne količine toplote širom planete i ima ključnu ulogu u regulisanju Zemljine klime.
Globalno zagrevanje remeti ravnotežu
Brojna istraživanja ukazuju da ovaj sistem slabi.
Kako globalno zagrevanje, izazvano ljudskim aktivnostima, topi grenlandski led, sve veće količine slatke vode ulivaju se u severni Atlantik.
To narušava osetljivu ravnotežu između temperature i slanosti mora koja pokreće AMOC.
Neki naučnici upozoravaju da bi ovaj sistem mogao da dostigne kritičnu tačku preokreta (tipping point) već tokom ovog veka.
Ako se to dogodi, njegovo buduće urušavanje moglo bi postati praktično neizbežno.
Posledice bi bile globalne
Kolaps AMOC-a imao bi ozbiljne posledice širom sveta.
Među njima su: ubrzan porast nivoa mora duž istočne obale SAD, znatno hladnije zime u Evropi, promene u afričkom monsunskom sistemu i dugotrajne suše u pojedinim delovima Afrike.
Hladna mrlja kao „otisak prsta“ promena
Neki naučnici smatraju da je upravo hladna mrlja svojevrsni „otisak prsta“ slabljenja AMOC-a, budući da upravo u taj deo okeana ovaj sistem donosi veliki deo svoje toplote.
Kako bi bolje razumeli šta se događa, autori studije kombinovali su podatke o temperaturi okeana prikupljene instrumentima i satelitima sa klimatskim modelima.
Otkrili su da se zahlađenje ne događa samo na površini mora, već i u njegovim dubokim slojevima, gde atmosferski faktori poput vetra i oblaka imaju mnogo manji uticaj.
Sve ukazuje na slabljenje okeanske cirkulacije
Rezultati istraživanja ukazuju da je glavni uzrok upravo promena u radu AMOC-a.
„Menja se način na koji okean prenosi toplotu, a upravo to dovodi do hlađenja ove oblasti“, rekao je Stefan Ramsdorf, jedan od autora studije i profesor fizike okeana na Univerzitetu u Potsdamu.
Dodao je da postoji i mnogo drugih dokaza, nezavisnih od fenomena hladne mrlje, koji ukazuju da AMOC slabi.
Pojedine studije čak sugerišu da je danas najslabiji u poslednjih oko hiljadu godina.
Potrebno je još istraživanja
Ranije studije pokazale su da se hladna mrlja može objasniti isključivo promenama u atmosferi, rekao je Rene van Vesten, istraživač okeana i atmosfere sa Univerziteta u Utrehtu, koji nije učestvovao u ovom radu.
Međutim, činjenica da je nova studija dobila dosledne rezultate koristeći više različitih skupova podataka značajno povećava pouzdanost zaključaka.
Profesor okeanografije i klimatskih nauka Dejvid Tornali sa Univerzitetskog koledža u Londonu takođe smatra da nova studija dodatno učvršćuje vezu između hladne mrlje i slabljenja AMOC-a.
Ipak, upozorava da su stvarni podaci iz okeana još uvek relativno oskudni.
„Dostupni skupovi podataka najbolje se mogu posmatrati kao dobra približna slika stvarnosti, a ne kao njen potpuno veran prikaz.“
Prema njegovim rečima, i dalje postoje brojne neizvesnosti i malo je verovatno da će ova studija dati konačan odgovor na to pitanje.
Slično mišljenje izneo je i Džonatan Bejker, viši klimatolog britanske Meteorološke službe.
„Ovu studiju vidim kao još jedan važan dokaz da AMOC doprinosi nastanku hladne mrlje, ali ne i kao istraživanje koje definitivno rešava ovu naučnu dilemu.“
Tagovi
