Svi u porodici imaju koronavirus, samo jedan član nema: Naučnici imaju objašnjenje

0
Foto Profimedia/ Michele Ursi / AlamyArchive: Alamy

Svi znamo osobu koja, iako su svi u njenoj porodici zaraženi koronavirusom, nikada nije bila pozitivna na ovu bolest. Sada su naučnici pronašli objašnjenje, pokazujući da deo ljudi doživi “privremenu infekciju” u kojoj virus ulazi u telo, ali ga T-ćelije imunološkog sistema čiste u najranijoj fazi, što znači da PCR i testovi na antitela daju negativan rezultat.

Oko 15% zdravstvenih radnika koji su praćeni tokom prvog talasa pandemije u Londonu, čini se, odgovara ovom scenariju. Ovo otkriće moglo bi da bude put za novu generaciju vakcina usmerenih na odgovor T-ćelija, što bi moglo da proizvede dugotrajniji imunitet, rekli su naučnici, piše Gardijan.

Leo Svadling, imunolog sa Univerzitetetskog koledža u Londonu i glavni autor rada, rekao je da svako ima neke dokaze da su ljudi bili izloženi, ali nisu podlegli infekciji. “Ono što nismo znali da li su osobe zaista uspele da u potpunosti izbegnu virus ili su virus prirodno očistili pre nego što je mogao da se otkrije rutinskim testovima.”

Najnovija studija intenzivno je pratila zdravstvene radnike na znakove infekcije i imunološke odgovore tokom prvog talasa pandemije. Uprkos visokom riziku od izloženosti, 58 učesnika ni u jednom trenutku nije bilo pozitivno na Covid-19. Međutim, uzorci krvi uzeti od tih ljudi pokazali su da imaju porast T-ćelija koje su reagovale na Covid-19, u poređenju s uzorcima uzetim pre nego što je pandemija zavladala i u poređenju sa ljudima koji uopšte nisu bili izloženi virusu. Takođe su imali povećanje još jednog znaka virusne infekcije u krvi.

Rad ukazuje da je grupa ljudi već imala memorijske T-ćelije od prethodnih infekcija drugim sezonskim koronavirusima koji su uzrokovali obične prehlade, što ih je zaštitilo od Covid-19. Ove imunološke ćelije “nanjuše” proteine ​​u mehanizmima za replikaciju – regiji Covid-19 i sezonskim koronavirusima – a kod nekih je ljudi ovaj odgovor bio dovoljno brz i snažan da se infekcija očisti u najranijoj fazi. “Ove već postojeće T-ćelije spremne su da prepoznaju SARS-CoV-2”, rekao je Svadling.

Aleksandar Edvards, profesor biomedicinske tehnologije na Univerzitetu Reading, rekao je da ova studija identifikuje srednji ishod – dovoljno izlaganja virusu da aktivira deo vašeg imunološkog sistema, ali ne dovoljno da imate simptome, otkrijete značajne nivoe virusa ili da se pokrene odgovor antitela.

Nalaz je posebno značajan jer T-ćelijski deo imunološkog odgovora ima tendenciju da daje dugotrajniji imunitet, obično godinama, a ne mesecima, u poređenju s antitelima.

Gotovo sve postojeće vakcine protiv Covid-19 usmerena su na stvaranje antitela protiv vitalnog spajk (šiljastog) proteina koji pomaže koronavirusu da uđe u ćelije.

Ova neutralizirajuća antitela pružaju izvrsnu zaštitu od teških bolesti. Međutim, imunitet s vremenom slabi, a potencijalna slabost vakcina temeljenih na spajk proteinu je ta što je poznato da ova regija virusa mutira.

Suprotno tome, odgovor T-ćelija ne bledi tako brzo, a unutrašnja mehanizam za replikaciju na koju cilja vrlo je zaštićena među koronavirusima, što znači da bi vakcina koje takođe cilja na ovu regiju verovatno štitila od novih sojeva – a možda čak i od potpuno novih uzročnika bolesti.

“Uvidi iz ove studije mogli bi biti ključni za drugačije vrste vakcina”, rekao je Edvards.