Svet se promenio, predsednika Bajdena čeka odvažniji Vladimir Putin

Pišu Dženifer Stajnhauer i Majkl Krouli, The New York Times International Report

0
Putin nije imao mnogo problema sa predsednikom Donaldom Trampom. Fotografija: Dag Mils/Njujork tajms

VAŠINGTON – Obimno hakovanje računarskih sistema američke vlade, gotovo izvesno orkestrirano iz Kremlja, potcrtava jedan od najvećih spoljnopolitičkih izazova koje ruski predsednik Vladimir Putin predstavlja dolazećoj Bajdenovoj administraciji.

Nema nikakve sumnje da je Putin nesrećan što se završava Trampova era, obeležena stavom “ne vidi zlo” prema Rusiji. Možda njegov odnos sa Džozefom Bajdenom neće biti neprijateljski, ali pun tenzija svakako hoće.

Mnogi od Bajdenovih ključnih ciljeva – povratak na kontrolu naoružanja, bitka protiv klimatskih promena, okončavanje pandemije koronavirusa i stabilizacija Bliskog istoka – iziskivaće saradnju sa ruskim liderom koji je prilično nenaklonjen zapadnim interesima.

Bajden i njegov tim za nacionalnu bezbednost moraju da pronađu način da krenu dalje čak i suočeni sa Kremljom čije trupe izazivaju američke vojnike u prekomorskim konfliktnim zonama, i čiji su se hakeri umešali u izbore u Sjedinjenim Državama.

Iako je Putin bio jasni rival tokom Obamine ere, kada je Bajden bio potpredsednik, sada će se novi stanar Bele kuće suočiti sa mnogo odvažnijim ruskim liderom, koji radi na jačanju interesa svoje zemlje ne samo u onome što Moskva naziva svojim dvorištem, već i u Zapadnoj Evropi, Africi, Latinskoj Americi i na Arktiku.

Putin je postao pretnja i u Sjedinjenim Državama, sa ljudima koji zatrpavaju društvene mreže dezinformacijama i mešaju se u izborni proces.

“Rusija nije više klasična, konvencionalna nuklearna sila. Ona je sada lukava hibridna pretnja”, kaže Fiona Hil, koja je provela više od dve godine na poziciji prvog savetnika za ruska pitanja u Veću za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa.

“Obama je nipodaštavao Ruse, nazivajući ih regionalnom silom; oni nisu želeli previše da misle o Rusiji”, kaže ona. “Ali svet se potpuno promenio. Bajden ne može da bude Obama 2.0. Moraće da nauči da razmišlja drugačije.”

Bajden ima ograničenu, ali svadljivu ličnu istoriju sa Putinom, sa kojim se susreo samo jednom, tokom svoje posete Moskvi 2011, kada je Putin bio premijer. Nakon dugog i “argumentovanog” zvaničnog sastanka, kako se prisetio u svojim memoarima, Putin i on su prešli u kancelariju premijera na privatni razgovor.

“Gospodine premijeru, u oči vas gledam”, seća se Bajden da mu je rekao uz smešak, što je bila aluzija na tvrdnje predsednika Džordža Buša da je učinio isto i video Putinovu “dušu”.

“Mislim da vi uopšte nemate dušu”, Bajden je navodno rekao Putinu. Ruski lider nije bio previše uzrujan, odgovorivši, takođe uz smešak, “Razumemo se nas dvojica”.

Mnogi od viših savetnika Džoa Bajdena i dalje su ljuti zbog mešanja Moskve u izbore 2016. Putin je takođe postao mnogo mračniji, a poslednji primer je pokušaj ubistva opozicionog lidera Aleksa Navaljnog nervnim gasom, zbog čega se Bajden zarekao da će “Putinov režim odgovarati za svoje zločine”.

Kada su prošlog leta tri ruska ratna broda ušla u teritoriju Amerike nadomak Aljaske, oteravši komercijalne brodove za ribolov, Trampova administracija nije reagovala. Bio je to jedan od bliskih susreta prošle godine koji su mogli da podignu tenzije u odnosima, a koje će Bajden, verovatno, biti manje spreman da prećuti.

Pa ipak, stručnjaci za Rusiju kažu da se ne može izbeći dvostruki kolosek, u kojem će Sjedinjene Države pokušati da obuzdaju ambicije Kremlja, ali u isto vreme sarađivati sa Moskvom o međunarodnim pitanjima.

Bajdenovi zvaničnici verovatno će vrlo brzo doći u bliski kontakt sa Kremljom, u pokušaju da produže sporazum Novi START, ugovor iz Obaminog doba koji ograničava ruski i američki strateški nuklearni arsenal na po 1.550 bojevih glava po državi. Taj pakt ističe 5. februara.

Rusija je takođe bila deo nuklearnog sporazuma sa Iranom koji je potpisan 2015. godine, a iz kojeg se Tramp povukao tri godine kasnije. Bajden je obećao da će uraditi sve da se Amerika vrati, ali to će zahtevati još pregovora i sa Teheranom i sa Moskvom.

I neka druga pitanja pojavila su se u poslednje četiri godine, uključujući klimatsku krizu i pandemiju koronavirusa. Sve to praviće dodatni pritisak na Moskvu da sarađuje.

“Mislim da će s vremenom Rusija morati da menja svoj pristup, ne usled našeg pritiska, već zbog velikih pomeranja u klimatskim promenama”, kaže Fiona Hil, osvrćući se i da je topljenje leda dovelo do trke za pomorske puteve oko Arktika u blizini Aljaske, koji ranije nisu ni postojali.

Na Bajdena će verovatno pritisak da se obračuna sa Putinom, posle četiri godine Trampovih ustupaka, praviti i demokrate i republikanci.

“Putinova tri cilja su da održi svoju moć, da vrati sferu uticaja oko Rusije i da ponovo postane velika sila od globalnog značaja”, kaže senator Džek Rid iz Roud Ajlenda, najviše pozicionirani demokrata u Komitetu za oružane snage. Bajden će, dodaje on, morati da tesno sarađuje sa saveznicima da bi obuzdao Putina.

Možda je najveća zaostavština Trampove ere, kada je reč o Rusiji, uloga koju je Kremlj igrao u američkoj domaćoj politici. Intervencijama u izbore 2016. Putin je, po mišljenju mnogih Amerikanaca, pomogao Trampu da pobedi.

Izazov za Bajdena će biti da sve to zaboravi, kaže Fiona Hil.

“Veliki je rizik da želite da se osvetite za nešto što se dogodilo 2016. godine”, objašnjava ona.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. januara

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime