“Svako ko nije na halucinogenim drogama podržaće napore nauke. Ja sam se dva puta vakcinisao, preležao…”

0
screenshot/n1

Sejo Sekson i “zagrebačka verzija” Zabranjenog pušenja nastupaće u Zagrebu posle dve godine, pa je popularni muzičar o povratku posle “korona pauze” u glavni grad hrvatske govorio za Večernji list.

“To vam je kao ono kad odslužite vojsku i dođete u kafić pun cura i shvatite da vam se svaka sviđa. Sada je došlo takvo vreme da nam je svaki nastup radost i euforija. Zanimljivo je da nam sad na koncerte dolazi i ekipa koja je dosad slušala drugu vrstu muzike, pa sam primetio i sponzoruše i nabotoksirane devojke s ogromnim grudima. To nije baš naša publika, ali jasno mi je da su se ljudi zaželeli izlazaka i života izvan četiri zida. Atmosfera je kao kad se završio rat, pa ljudi sebi daju oduška”, rekao je Sejo Sekson, frontmen jedne od grupa naslednica kultnog Zabranjenog pušenja.

O vezi sa starim vremenima, iako ne živi u Sarajevu nego u Zagrebu, on je rekao:

“U Sarajevu je dovoljno pogledati kroz prozor i imate i albume Zabranjenog pušenja i Top listu nadrealista. Inspiracijom sam još uvek vezan za Sarajevo i bez obzira na to što sad već dugo živim u Zagrebu, redovno odlazim u Sarajevo. Ja sam vam poput meksičkih repera koji svi žive u Los Anđelesu, ali kad god rade album vrate se u Meksiko jer jedino na takvim prostorima imate sočne priče. Ja svaki dan zahvaljujem Bogu što se nisam rodio u Finskoj ili Švajcarskoj jer mislim da tamo ne bih napisao niti jednu pesmu”.

Rekao je i da nije razmišljao u koroni da “promeni profesiju”.

“Danas je teško da neko živi na rubu egzistencije jer se, nažalost, baca previše hrane. Ono što je frustrirajuće u ovoj situaciji je da čovek nema svoju svrhu i da ne može raditi ono što najbolje zna i što usrećuje druge. Muzika je stvar koju volim i koju najbolje znam raditi. Materijalni problem stoji, no ipak je puno gore to što su umetnici izgubili svoju svrhu. Izlaz je bio u snimanju novih pesama”, rekao je.

On je rekao i da se vakcinisao protiv koronavirusa.

“Svako tko ima doticaj s realnošću i ko nije na halucinogenim drogama podržaće napore nauke i zdravstvenih radnika. Ti ljudi su zaslužili najveća priznanja. Međutim, ono što mi je zasmetalo je neprincipijelnost u merama prema ugostiteljima, a sve što je odgovaralo državnom aparatu je prolazilo. Jako mi je krivo što je to odnelo mnoge živote i donijelo tugu u hrvatske domove. Ja sam preboleo koronu i cijepio sam se dva puta Fajzerom. Preporučujem to svima jer se više ne bojim da mi se neko približi i zagrli me”, rekao je.

A o jugonostalgiji:

Moje iskustvo je da najviše problema s jugonostalgijom imaju ljudi koji optužuju druge da su jugonostalgičari. Ti ljudi su upravo oni iz tog sistema koji je gušio rokenrol i slobodnomisleće književnike i reditelje. Upravo oni imaju najviše problema s jugonostalgijom jer znaju koliko su ogrezli u nedemokratiju. Mislim da svi znamo kako je svako vreme imalo svoje dobre i loše stvari. Mi smo tada bili mladi i išli smo na koncerte Azre, Parnog valjka i svih drugih dobrih bendova. Slušali smo Lačni Franz, Leb i sol i bendove na drugim jezicima i to je bila dobra strana te zemlje. Svako ima pravo da o toj zemlji govori slobodno i niko nema pravo da drugom govori kako je to bila tamnica naroda ili hipi komuna. Naravno da ništa od toga nije tačno, istina je uvek u sredini. Ja nisam nikad imao političkih ambicija, ali se nikad nisam bojao iskreno govoriti o svemu što mislim, pogotovo jer sam na svojim leđima osetio represiju tog režima