Šut tu, ravnoteža tu, asistencije dvaput tu, forma – videćemo u sredu: Šta su nam pokazale (i da li su uopšte mogle da nam nešto pokažu) utakmice protiv Angole i Filipina?

0
Foto: FIBA Mundobasket

Košarkaška reprezentacija Srbije je savladala Filipine u utakmici koja je bila neizvesna četiri minuta, a u ostalih 36 bila je puko ulepšavanje koš razlike. Na kraju se došlo do razlike od 59 poena.

Ako je posle utakmice sa Angolom bilo prerano za bilo kakve zaključke, posle dva odigrana meča u Kini, a pred najvažniji duel prve faze, mogla bi da se podvuče crta.

Ko je odigrao koliko minuta, ko je šutirao više od ostalih, ko je u dobroj formi, a ko se još traži? Ko je zdrav?

Zapravo na većinu pitanja ne postoji jasan odgovor. Selektor Đorđević pravio je velike rotacije, a izmene su u nekim trenucima ličile na rukometne. A sve kako bi tim u što boljem fizičkom stanju i optimalnoj formi dočekao duel sa Italijom.

Timski, brojke deluju zastrašujuće.

Srbija je na dve utakmice podelila 69 asistencija. Šutnula 42 trojke i pogodila 25. Promašila je devet bacanja iz 47 šuteva. Naposletku, ili na početku, Srbija je na dva meča ubacila 231 poena, a primila 126 poena.

Istina je da su protivnici bili nedorasli nivou kvaliteta reprezentacije Srbije i da su samim tim i brojke njihovim manjkom kvaliteta “napumpane”.

Po broju poena, istakao se Bogdan Bogdanović koji je ubacio 41 poen, iako je protiv Filipina bio prilično neprimetan.

Tri srpska plejmejkera, Stefan Jović, Vasilije Micić i Nikola Jokić podelili su po 13 asistencija na prethodne dve utakmice, a premda je Italija u prvom poluvremenu utakmice sa Filipinima imala cele četiri asistencije (ne mora da bude pokazatelj, ali nije ni slučajnost), timska igra bi mogla da bude prednost “Orlova” u odnosu na Azure.

Srbija je povremeno primenjivala određene akcije koje je uigravala tokom priprema, a jasno je moglo da se prepozna kako bekovi svojim blokovima kvalitetno otvaraju prostor za visoke igrače.

Sa druge strane, jedini taktički “problem” za prvih 80 minuta Mundobasketa, bio je način na koji je Boban Marjanović branio centre koji se izvlače na liniju za tri poena.

Lučić je, uprkos propuštenom Akropolis kupu i najavama da je još uvek rovit, odigrao obe utakmice i izgleda vrlo kompetitivno, a Nemanja Bjelica je zbog problema sa kolenom preskočio prvo kolo, da bi u drugom odigrao veoma dobru utakmicu.

Ono što se pomalo izdvaja iz ujednačenih statističkih pokazatelja i vrlo moćne, a lagodne igre srpske reprezentacije, to je preraspodela lopti u napadu. Bogdanović je uzeo 18 šuteva iz igre za 37 minuta i jasno je da će biti prva napadačka opcija “Orlova”. Jokić je recimo, iz igre šutirao u odličnom procentu – pogodio je 9 od 10 šuteva.

Za dublju analizu, potrebno je da Srbija odigra utakmicu protiv Italije i nadamo se, u trećoj utakmici u kratkom roku, savlada Azure.

Tada će biti za nijansu jasnije kakva je forma Srbije pred drugu i verovatno najvažniju fazu prvenstva, kada je u pitanju njegov razvoj i borba za medalje.