“Stvari koje nismo uradili 2014, spremni smo da uradimo sada”: Novi scenario za Ukrajinu. Akteri i lokacija slični – kraj neizvestan…

1
EPA-EFE/ANATOLII STEPANOV

Jedina stvar nesnosija od loših filmova – gori nastavci. Scenario za jedan takav, sa potpisom Vladimira Putina, donedavno je skupljao prašinu na radnim stolovima njegovih kolega po fotelji zaslužnih za realizaciju prvog dela. Bez navike da bilo koga čeka, odlučio je da svoje kolege ubrza, dajući im do znanja da je vreme za “snimanje” počelo.

Međutim, umesto flaše vina i razglednice Crvenog trga – poslao je desetine hiljada vojnika na granicu sa Ukrajinom. Dovoljno da se privuče pažnja.

Pre nekoliko dana, ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznjikov izneo je podatke koji su ustalasali svetsku javnost – da je više od 90.000 ruskih vojnika zauzelo mesto uz samu granicu između dve zemlje, pojačavajući glasine o mogućoj vojnoj ofanzivi.

Reznjikov je naglasio da “Ukrajina neće preduzeti ništa što bi provociralo sukob, ali da će biti spremna da uzvrati ukoliko Rusija napadne”. Kao vreme potencijalnog napada navodi se druga polovina januara naredne godine.

Iz Moskve demantuju sve navode o mogućoj invaziji. Ono što ne dematuju je gomilanje naoružanih snaga uz komšijsku granicu. Razlog jednostavan.

“Rusija ima svako pravo da pomera svoje trupe unutar svoje granice”, kaže Juri Ušakov, savetnik za spoljnu politiku Kremlja.

Postavlja se pitanje motiva ovakvog poteza Rusije, a deo odgovora krije, u ovom slučaju ne toliko daleka – istorija u vidu dešavanja iz 2014. godine kada su proruski separatisti započeli nemire na Krimu.

Rezultat – aneksija ovog poluostrva od strane Rusije čija je vlast podržala separatiste sa ciljem zauzimanja veoma važnog strateškog položaja na Crnom moru za kojim su žudeli od raspada SSSR.

Moskvi nisu po volji sve tešnje veze Ukrajine sa NATO paktom. U julu ove godine američka mornarica izvodila je vojne vežbe u Crnom moru, što je uz izveštaje o ratnim avionima Zapada koji nose nulearno oružje na samo 20 kilometara od ruske granice nagnalo Putina da razmišlja o drastičnim merama. Nije pomoglo ni tursko snabdevanje Ukrajine vojnim dronovima. Turska je takođe članica NATO-a.

Iz Moskve se može čuti da traže sigurnosne garancije za Rusiju koje podrazumevaju nesvrstavanje Ukrajine u NATO pakt, te zabranu naoružavanja ukrajinskih snaga. Svoju odluku o postavljanju velikog broja trupa na granici, za koje se očekuje da će dostići broj od skoro 200.000, Rusija opravdava ugroženošću sopstvenih položaja usled zapadnog naoružavanja ukrajinske vojske.

Međutim, ukoliko se odluči na napad, Putina očekuje spreman odgovor.

SAD su već najavile uvođenje sankcija kojima planiraju da osujete moguću invaziju na istočni deo Ukrajine. Državni sekretar Entoni Blinken upozorio je ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da će njegova zemlja “snositi ozbilljne troškove i posledice ukoliko bude napala Ukrajinu”. Ovo se nadovezuje na razgovore Džoa Bajdena sa visokim zvaničnicima zemalja zapadne Evrope koje su spremne da na različite načine sankcionišu Rusiju.

Za početak, Nemačka još uvek nije izdala potvrdu kojom bi Severni tok 2 počeo sa dostavom gasa za zapadnu Evropu. Napad na Ukrajinu znatno bi umanjio šanse da se to desi. Međutim, pitanje je ko bi u toj situaciji izvukao deblji kraj s obzirom na nestašicu gasa koja potresa svet. Boris Džonson je upozorio Zapad da će “morati da bira između ruskog gasa i ukrajinskog prijateljstva”.

SAD su spremne i na ukidanje finansijske podrške za ruske kompanije i banke uskraćujući im veliki deo tržišta na kojem posluju.

Sankcije bi podrazumevale i isključivanje Rusije iz globalnog sistema elektronskog plaćanja – “Svift”, prenosi Gardijan.

Sve ovo Bajden je lično predočio Putinu u razgovoru koju su obavili preko zaštićenog video poziva u četiri oka. Prema rečima američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, Bajden je nedvosmisleno upozorio svog ruskog kolegu na posledice invazije na Ukrajinu.

“Stvari koje nismo uradili 2014. godine smo spremni da uradimo sada”, bila je Bajdenova poruka, ako je verovati Salivenu.

Za sada se sve svodi na pretnje i nagađanja, te pokušaje da se interesi zaštite bez ispaljenog metka. Jedno je sigurno – Putin je dobio bele figure ovog puta.

1 KOMENTAR

  1. И још нешто је сигурно, а то је директно пренето у разговору и старакељи (а касније пренето у медијима), да ко год буде покушавао кризу у Донбасу да решава силом, суочиће се са Русијом. Па, … живи били, па видели.

Comments are closed.