Studija: “Moguća trajna srčana oštećenja kod oporavljenih od koronavirusa”

0
Profimedia

Dve odvojene naučne studije nemačkih naučnika objavljenih u naučnom časopisu “Jama Cardiology” ukazuju na činjenicu da su se kod više od tri četvrtine pacijenata koji su se nedavno oporavili od COVID-19 razvili, potencijalno, dugoročni srčani problemi, čak i ako njihovo stanje nije zahtevalo hospitalizaciju, prenosi portal o medicini STAT.

U prvoj studiji na Univerzitetskoj bolnici u Frankfurtu, istraživači su analizirali rezultate pregleda magnetne rezonance srca (MRI) kod stotinu učesnika studije koji su preležali koronavirus, uporedivši ih sa rezultatima istih pregleda nad onima koji nisu preležali virus.

Prosečna starost učesnika studije je bila 49 godina, a dve trećine pacijenata se oporavilo kod kuće.

Nakon dva meseca, među pacijentima inficiranim koronavirusom je uočena veća verovatnoća razvoja srčanih problema u odnosu na ispitanike iz kontrolne grupe. Kod čak 78 pacijenata su uočene strukturne promene na srcu. Od toga, kod 76 učesnika biomarkeri su signalizovali srčane mane koje uobičajeno postoje nakon srčanog udara, dok je 60 njih imalo znakove upale.

U pitanju su relativno mladi i zdravi pacijenti koji su se razboleli tokom prolećnog talasa epidemije.

Kardiološkinja Univerzitetske bolnice u Frankfurtu dr Valentina Puntman, koja je rukovodila studijom, izjavila je da niko od učesnika subjektivno nije osećao nikakv smetnje na srcu.

“Činjenica da su kod čak 78% oporavljenih pacijenata uočeni srčani problemi znači da je taj problem prisutan, najverovatnije, kod većine pacijenata inficiranih koronavirusom, čak i u slučaju da COVID-19 ne ispoljava klasične simptome srčanih problema”, rekla je dr Puntman u intervjuu za STAT.

“Moje mišljenje je da bi sa prvim jasnim simptomima koronavirusa, trebalo pregledati i srce, što pre”, dodala je dr Puntman.

Druga studija, sprovedena na Univerzitetskom kardiovaskularnom centru u Hmaburgu, analizirala je rezultate obdukcije 39 smrtnih slučajeva od posledica koronavirusa, prosečne starosti od 85 godina, koji su preminuli na početku pandemije. Visoka kocentracija virusa u srcu je zabeležena kod 24 slučajeva.

“Videli smo znake replikacije virusa kod osoba koje su teško zaražene”, rekao je u intervjuu za STAT dr Dirk Vestrman, kardiolog Univerzitetskog kardiovaskularnog centra u Hamburgu.

“Još ne znamo dugoročne posledice promena u ekspresiji gena. Međutim, poznato nam je iz iskustva sa drugim bolestima da nije dobro imati povećan nivo upale”, dodao je dr Vesterman.

Kako piše STAT, obe studije sugerišu da bi kod mnogih pacijenata koji su u nekom trenutku preležali koronavirus moglo da dođe do “srčanih zastoja – hroničnog i progresivnog stanja – u kome sposobnost srca da pumpa krv u telo opada”.

Prerano je reći da li je šteta kod pacijenata koji se oporavljaju od koronavirusa prolazna ili trajna, ali su kardiolozi zabrinuti.

“Ove dve studije sugeršu da, biti zaražen koronavirusom znači da, postoji velika verovatnoća da će se razviti određeni srčani problemi”, rekao je kardiolog i docent medicine na Medicinskoj školi zdravstvenog sistema bolnice “Maunt Sinai” dr Metju Tomi.

“Sada je pitanje koliko će te promene trajati. Da li će efekti biti hronični ili su u pitanju samo privremene posledice, koje će se vremenom poboljšavati”, dodao je dr Tomi.

Takođe, od početka pandemije, u nekim slučajevima se pokazalo da su ljudi sa osnovnim kardiovaskularnim problemima – poput visokog krvnog pritiska, koronaranih bolesti ili srčane insuficijencije – imali povećan rizik od smrti u slučaju infekcije koronavirusom.

Veza između COVID-19 i stvaranja krvnih ugrušaka je uočena je kasnije, nakon što su lekari počeli da povezuju plućnu emboliju, moždani udar i srčani udara sa posledicama infekcije koronavirusom, navodi se u zaključku teksta portala STAT.