Izloženost zagađenom vazduhu može da poveća rizik od alergija, gojaznosti i dijabetesa, ali i da utiče na razvoj mozga novorođenčadi, pokazuje studija.
Istraživači sa „Colorado Boulder University“ tvrde da postoji veza između zagađivača koji se udahnu, kao što su oni prouzrokovani saobraćajem, šumskim požarima i industrijom, i promena u mikrobiološkom zdravlju odojčadi tokom prvih šest meseci života.
„Naša studija je dodatak rastućoj literaturi koja pokazuje da izloženost zagađenom vazduhu, čak i u tom uzrastu, može da promeniti crevni mikrobiom, s važnim implikacijama na rast i razvoj“, rekla je autorka studije profesorka Tanja Alderete.
Rezultati studije, sprovedeni na uzorcima stolice 103 zdrave, prvenstveno dojene novorođenčadi, objavljeni su u časopisu „Gut Microbes“, a u njima se navodi da je odojče domaćin malim rezidentnim bakterijama pri rođenju. Tokom prve dve do tri godine života, izloženost majčinoj hrani, čvrstoj hrani, antibioticima i drugim uticajima iz okoline oblikuje mikroorganizme koji će se zadržati.
Ti mikrobi i njihovi nusprodukti nastaju kada razgrađuju hranu ili hemikalije u crevima i utiču na niz telesnih sistema koji oblikuju apetit, osetljivost na insulin, imunitet, raspoloženje i rad mozga.
Iako su mnogi korisni, neki sastavi mikrobioma povezani su s Kronovom bolešću, astmom, dijabetesom tipa 2 i drugim hroničnim bolestima, prenosi N1.
„Uopšteno, videli smo da je izloženost zagađenju povezana sa upalnim profilom crevnih mikroba, što može da doprinese nizu budućih štetnih zdravstvenih ishoda“, zaključila je Alderete.
Tagovi
