Štrajk u nemačkim bolnicama: „Ne tražimo veće plate, nego više osoblja“

0
EPA-EFE/RONALD WITTEK

Već više od dva meseca štrajkuje osoblje univerzitetskih klinika u Severnoj Rajni Vestafiliji – traži raterećenje, odnosno nova radna mesta. Poslodavci podržavaju štrajkače, ali dogovor je očigledno teško postići, piše Dojče vele.

„Ne tražimo veće plate, nego više osoblja”, kaže za javni servis WDR Dominik Štark, medicinski tehničar intenzivne nege na klinici u Kelnu.

„Ovim štrajkom želimo da postiginemo da na klinikama ima više osoblja, da imamo više vremena i da pacijentima konačno možemo da pružimo profesionalnu negu”, dodaje on.

Sindikat ver.di koji je pozvao na štrajk osoblja – izuzimajući lekare – kaže da je štrajk neograničen. To znači da neće prestati dok se ne ispune glavni zahtevi: otvaranje novih radnih mesta u klinikama i time rasterećenje zaposlenih – i to u svim oblastima, ne samo onih koji rade sa pacijentima.

Da ne bi došlo do kolpasa sistema, sindikat ver.di je sklopio sporazum sa klinikama kojim se garantuje pravo zaposlenih na štrajk – ali i bezbednost pacijenata. To znači da štrajkači zajedno sa upravom klinike redovno prave plan dežurstava i prioriteta.

Odloženo 10.000 operacija

Prema podacima sindikata, u šest univerzitetskih klinika zbog štrajka, van funkcije je više od 1.800 kreveta, a zatvoreno je više od 50 odeljenja.

„Više od 10.000 operacija širom Severne Rajne-Vestfalije već je moralo da bude odloženo zbog štrajka”, kaže medicinski direktor Univerzitetske bolnice u Esenu Johen A. Verner.

Ovaj specijalista za uho grlo i nos ne samo da razume zahteve štrajkača već ih i načelno podržava.

„Šefovi klinika odavno vide sve veće opterećenje zaposlenih, posebno kada se radi o onima koji rade na nezi pacijenata”, rekao je Verner.

„Međutim, mora se reći i da povećanje obima posla ne pogađa samo medicinu, nego se već dugi niz godina primećuje i u industriji i uslužnim delatnostima. Situacija na aerodromima to u ovom trenutku posebno jasno odražava”, dodao je on.

Bilo je i kritika na račun štrajkova. „Univerzitetske klinike pregovaraju sa sindikatom. I zapravo postoji lepa tradicija da u vreme pregovora nema štrajka. To se ovde ne poštuje”, kaže za WDR Roland Goldbruner, direktor centra za neurohirurgiju pri Univerzitetskoj klinici u Kelnu. „Ne znam zašto pacijenti sa tumorima moraju i dalje da trpe.”

Štrajkuje se u šest Klinika – sa 60.000 zaposlenih

Severna Rajna Vestfalija, sa 18 miliona stanovnika najmnogoljudnija savezna pokrajina u Nemačkoj, ima šest univerzitetskih klinika – i sve su u štrajku još od početka maja. Te klinike su među najvećim poslodavcima u ovoj pokrajini – zapošljavaju ukupno oko 60.000 ljudi raznih profesija.

ritom su lekari zaposleni na univerzitetima. A medicinske sestre, fizioterapeuti, psihoterapeti, kancelarijski radnici, vozači i svi ostali  – za poslodavca imaju vlasti ove pokrajine. Radi se o javnom sektoru, uslužnim delatnostima.

Koliko je situacija teška

„Godinama smo ćutali, pokušavajući da održimo loš sistem”, kaže Anuška Muha, medicinska sestra u Univerzitetskoj bolnici u Kelnu. Pandemija korone je samo dodatno pogoršala situaciju.

Ona je bila jedna od više od 700 zaposlenih u univerzitetskim klinikam u Ahenu, Bonu, Diseldorfu, Esenu, Kelnu i Minsteru koji su se okupili 19. januara 2022. na dve video-konferencije te odlučili da započnu pokret kolektivnog pregovaranja za više osoblja i rasterećenje.

Rukovodstvima klinika i političarima postavljem je ultimatum od 100 dana da zaključe kolektivni ugovor sa sindikatom ver.di. Traže se obavezujući propisi za rasterećnje u svim oblastima rada i mere za poboljšanje kvaliteta stručne obuke – kao i efikasne mere ukoliko se dogovreno ne poštuje. Kada je ultimatum istekao 1. maja – počelo se sa štrajkom.

Zaposleni u univerzitetskim bolnicama na zapadu Nemačke ovim slede primer svojih kolega iz berlinskih klinika Šarite i Vivantes, koji su prošle godine višenedeljnim štrajkovima progurali kolektivne ugovore kojima su rasteretili zaposlene i poboljšali plate.

„Crna knjiga o bezbednosti pacijenata”

Pored povremenih uličnih demonstracija štrajkača organizovana su i čitanja iz „Crne knjige o bezbednosti pacijenata” – stotine izveštaja kolega koji rade u klinikama.

„Ti delom dramatični izveštaji nisu izuzeci, već deo svakodnevice i imaju za cilj da pokažu situaciju zbog koj, moraju da trpe ne samo pacijenti već i osoblje u klinikama. Cilj da pruže pogled u ponor našeg zdravstvenog sistema”, kaže Anuška Muha.

Stefani Šumaher je medicinska sestra već 30 godina i 20 godina radi kao medicinska sestra na intenzivnoj nezi u Kelnu.

Ona opisuje svoj rad tokom pandemije kao „rad na pokretnoj traci”. Seća se kako je uveče često odlazila kući iscrpljena i nezadvoljna jer nije mogla da pomogne svojim pacijentima – onako kako je to naučila i kako zna da to se može.

Ona govori o ljudima koji su umrli usamljeni i o kojima, čak i nakon njihove smrti, niko nije mogao da se brine sve dok nije nastupila mrtvačka ukočenost. „Čak i godinu i po kasnije, i dalje se osećam krivom”, kaže ona.

Šta kažu vlasti

Mediji vrlo malo izveštavaju o štrajku koji traje više od dva meseca, i koji je kako kažu stručnjaci doveo do „akutno preteće situacije” u zdravstvenoj zašiti u Severnoj Rajni Vestafliji.

Nadležni pokrajinski ministar zdravlja Karl-Jozef Lauman (CDU) podržao je zaposlene u univerzitetskim klinikama i rekao da vlada želi da se dođe do kolektivnog ugovora. Ali i on ističe da pre svega na tržištu rada nedostaje ogroman broj stručnog medicinskog osoblja.

Sve stranke u parlamentu Severne Rajne-Vestaflije saglasne su u vezi sa tim da su važne odgovarajuće naknade i rasterećenje osoblja u univerzitetskim bolnicama. Jedan od prvih zvaničnih akata nove Vlade ove pokrajine krajem juna bio je stvanje pravne osnove za sporazum sa štrajkačima. Ali dogovora još nema – štrajk se nastavlja.