Smernice koje se tiču ishrane ukratko potenciraju veći unos hrane bogate proteinima, manji unos šećera i visoko prerađene hrane, a najveća promena tiče se većeg unosa mleka i mesa čak i ne tako velikih, kao dosad, restrikcija koje se odnose na alkohol. Reklo bi se da nije sve tako loše u tim preporukama, ima dobrih, manje dobrih i čudnih saveta, ali krenimo redom.
„Moja poruka je jasna: jedite pravu hranu“, rekao je Kenedi na konferenciji za novinare u Beloj kući. Generalno, preporuke zahtevaju konzumiranje proteina, mlečnih proizvoda sa punim sadržajem masti, potenciranje zdravih masti, integralnih žitarica bogatih vlaknima, voća i povrća, uz izbegavanje šećera i visoko prerađene hrane, uključujući prethodno upakovane grickalice poput čipsa, kolačića i bombona.
Žitarice, koje su nekada bile osnova predložene ishrane, sada su najmanja grupa i potisnute su na dno. Proteini, mlečni proizvodi, zdrave masti, voće i povrće su najveće kategorije koje se takmiče za vrh.
Smernice, koje objavljuju svakih pet godina Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi, mnogo kraće nego ranije – 10 stranica u odnosu na 100 ili više, takođe predlažu tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno.
Preporučuje se kuvanje sa uljima poput maslinovog, ali se kao alternativna opcija predlaže goveđi loj – koji Kenedi obožava i koji je bogat zasićenim mastima. I ovo je možda najčudnija preporuka.
„Mi stvarno ne možemo da se ugledamo na američku ishranu. Mi spadamo u Evropu“, kaže na početku razgovora za Nedeljnik profesorka Jagoda Jorga, specijalista higijene, supspecijalista dijetoterapije, doktor medicinskih nauka iz oblasti gojaznosti, naglašavajući da se treba osvrnuti na to da je ovo politički najobojenija preporuka do sada – najveći uticaj izvršio je neko ko je ministar, obojio je to svojim shvatanjima.
Ipak, koliko se to nas tiče – budući da je upitno kakve su naše preporuke za ishranu i što ih nemamo?
„Treba krenuti od toga da se to nas jako malo tiče. Naš ’Batut’ je svojevremeno pravio neku piramidu ishrane. To je, zapravo, food based dietary recommendations – preporuke o ishrani bazirane na pravoj hrani, a ne koliko proteina, toliko ugljenih hidrata… nego, bazirano na hrani. Drugo što je važno, mi nikad nismo usvojili pravu metodologiju da napravimo nacionalne preporuke koje polaze od toga šta želimo da postignemo u zdravlju i koji je najveći problem povezan sa nepravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću. Ne govorimo o svim bolestima koje postoje, nego koja je to nacionalna patologija koju bismo voleli da preveniramo. Nacionalne preporuke kod nas ne postoje na taj način“, kaže dr Jagoda Jorga.
Svaka ozbiljnija zemlja ima svoje preporuke, dodaje ona. Grafički prikazi su različiti, nisu uvek u obliku piramide.
„Japanci odavno imaju obrnutu piramidu, a Amerikanci su sada obrnuli svoju i to je izazvalo najveći potres.“
Šta je tu potpuno novo? Amerikanci donose preporuke svakih pet godina i kod njih je to odavno ustanovljeno, objašnjava profesorka Jorga. Tome prethode ozbiljna naučna istraživanja, skup naučnika proučava šta je dokazano da ima uticaja na vezu hrane i bolesti.
Proteini i punomasni mlečni proizvodi
„Ovo sada je potpuno ignorisanje onoga što je taj komitet naučnika stavio kao bitno. Osnova njihovih preporuka bila je povećati unos biljne hrane. Nove američke preporuke težište stavljaju na hranu životinjskog porekla bogatu proteinima, meso svih životinja, dok na ribi ne insistiraju posebno.
Mlečni proizvodi – i to punomasni, a ne oni visoko prerađeni kao što su voćni jogurti – to je izbačeno. Proteini su bitno povećani. Nekad je bilo 0,8 grama na kilogram telesne mase. Prema tome, za pedeset kila to je 56 grama proteina. Sad je 1,2 do 1,6 grama proteina na kilogram telesne mase. To je najveća razlika u odnosu na prethodno“, pojašnjava profesorka Jorga.
Za nekoga ko teži 84 kilograma, ovo bi moglo da znači dodavanje količine proteina koju biste mogli da nađete u 200 grama pilećih prsa ili 10 jaja, prema Njujork tajmsu: „Većina ljudi verovatno neće imati mnogo koristi od konzumiranja 10 jaja svakog dana (ili gutanja proteinske vode ili bilo koje grickalice bogate proteinima koje su postale sveprisutne na policama prodavnica). To je zato što se koristi od više proteina zaista pojavljuju samo kada se kombinuju sa treningom otpora.“
Ali kada konzumirate više proteina nego što vam je potrebno za obnovu mišića, višak proteina se tretira kao drugi izvori kalorija.
Sledeća velika promena su dodati šećeri, kako to kažu Amerikanci, dok Svetska zdravstvena organizacija i Evropa koriste termin slobodni šećeri. Nekad su dodati šećeri bili svedeni na 10% ukupnog energetskog unosa. Od 2000 kalorija, to je 200 kalorija, odnosno oko 50 grama šećera. Sada je striktno navedeno, što je jako dobro u ovoj preporuci: ne više od 10 grama u obroku, priča profesorka Jorga.
„Za šećer je strašno važno koliko čovek unese odjednom, ne samo koliko ste uneli dnevno. S tim u vezi, rekli su: mala čaša ceđenog soka, ako ne unesete celo voće. Insistira se na unosu celih namirnica, što manje prerađenih. Ograničiti unos ceđenog voća. Celo voće – dve porcije, to je 200 do 300 grama; povrće – tri do pet porcija. Tu ništa nije bitno izmenjeno.“
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 15. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#731Nedeljnik
Tagovi
