Iako časopis za intelektualnu elitu, kako vole da ga nazivaju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik, čitaoci su nastavili redovno da se interesuju za njega. A to što su ga, nakon što smo ponovo počeli da ga objavljujemo uz naš magazin, zdušno prihvatili, govori nam da su kao dobru naviku usvojili čitanje najaktuelnijih svetskih političkih zbivanja koje njegovi autori pripremaju svakog meseca.
Mond diplomatik na srpskom ponovo izlazi uz Nedeljnik, i to u elektronskom izdanju. Osim što možete čitati o najnovijim događajima koji menjaju stanje sveta, Mond ima čitavu arhivuprethodnih brojeva, koje kao pretplatnici možete otvoriti.
Stigao je novi broj Mond diplomatika na srpskom! Prelistajte martovsko izdanje i informišite se o onome što se dešava u svetu. Kritički i uz drugačije gledište.
Ukrajina, mir po ubrzanom postupku?
Opsednuti Rusijom, lideri Starog kontinenta nisu ni primetili udarac koji im se spremao… Pokretanjem mirovnih pregovora bez njihovog učešća i uz značajne ustupke Rusiji, predsednik Donald Tramp pruža Kremlju izlaz iz ukrajinskog haosa, ali mu istovremeno donosi i stratešku pobedu. Geopolitička era koja je započela nakon Drugog svetskog rata sada deluje kao da se približava svom kraju.
Za manje od sedamdeset i dva sata, transatlantski odnosi promenili su svoju prirodu. A, po svemu sudeći, Ukrajinci su izgubili rat. Dana 12. februara 2025. godine, američki sekretar za odbranu Pit Hegset daje zvaničan signal za početak mirovnih pregovora o Ukrajini. Odmah prihvata dva glavna zahteva Moskve: da Kijev ne postane članica Organizacije Severnoatlantskog ugovora (NATO) i da se priznaju „nove teritorijalne realnosti“, odnosno ruska aneksija četiri ukrajinske oblasti i Krima. Dan kasnije, nakon dugog telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom, Donald Tramp najavljuje nameru da se sastane sa ruskim liderom u Saudijskoj Arabiji — bez prisustva Ukrajinaca i Evropljana — i izražava želju da se u bliskoj budućnosti održe izbori u Ukrajini. Na kraju, 14. februara, u govoru održanom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, američki potpredsednik umesto da pomene ukrajinsku krizu, optužuje evropske lidere da gaze slobodnu volju sopstvenih naroda, ograničavajući slobodu izražavanja na društvenim mrežama ili odlažući izbore u Rumuniji pod izgovorom ruskih mešanja.
Kad Fransoa Oland piše istoriju levice
Bivši predsednik brani svoj politički bilans kroz esej, postavljajući ga u širi vremenski okvir. S druge strane, pisac Aurelijen Belanže, bivši član socijalista, bira narativ romana kako bi kritikovao Socijalističku partiju, koju su poslednjih godina infiltrirali članovi zloglasnog pokreta Republikansko proleće (Printemps républicain). Dva različita pristupa pisanju – ista priča?
Pre nekoliko godina, Fransoa Oland je objavio delo o svom predsedničkom mandatu. Očigledno, to mu nije bilo dovoljno. Nakon „Lekcije vlasti“ (Les Leçons du pouvoir), sada nam nudi „Izazove vladanja“ (Le Défi de gouverner). Njegova analiza, ovog puta istorijski šira, bavi se sukcesivno aferom Drajfus, Kartelom levice, Narodnim frontom, Oslobođenjem, vladama Pjera Mende Fransa i Gija Molea, da bi na kraju stigla do perioda nakon izbora Fransoa Miterana 1981. godine (najvažnijim istorijskim trenucima u kojima je levica imala vlast u Francuskoj, od kraja XIX veka do danas, prim. prev.). To je period koji je Oland sam proživeo iz prve ruke: kao socijalistički aktivista, ministarijski savetnik, lider stranke i, konačno, predsednik Republike.
Istorija se i dalje piše u sadašnjem vremenu
Enco Traverso, Istorija kao bojno polje, prev. Olja Petronić, FMK knjige
Godina 1989. godina ne upisuje se u kontinuitet jedne linearne vremenitosti, već označava prag, momentum, kojim se okončava jedna epoha kako bi započela nova. 20. vek nije samo razotkrio iluzije istoricizma i ilustrovao brodolom ideje Napretka, on je i zabeležio pomračenje utopija upisanih u revolucionarna iskustva i omogućio povratak događaja i uzlet globalne istorije. Debate o ratovima, revolucijama, fašizmima i genocidima koje su poslednjih decenija prožimale istoriografiju i, uopštenije uzev, društvene nauke – skiciraju obrise jednog novog pristupa savremenom svetu koji uveliko nadilazi granice istorijskog istraživanja. Mnogi istorijski radovi više nam govore o svojoj epohi, rasvetljavajući njeno imaginarno i njene predstave, nego o prošlosti u čije bi misterije želeli da proniknu. U 21. veku istoričari rade unutar novih političkih i »epistemičkih« koordinata a mesta proizvodnje istorije ne ograničavaju se na univerzitet, nego dodiruju medije u najširem smislu reči.
Šta nam donosi evropska vojna „strateška autonomija“
Nekada ključni prioritet evropskih politika, klimatska kriza iznenada je nestala iz govora lidera. Umesto toga, donosioci odluka odlučili su da svoju ambiciju usmere ka masovnim ulaganjima u sektor odbrane, kako bi se suprotstavili Rusiji i zadovoljili zahteve Donalda Trampa. Međutim, dok privreda usporava, postavlja se ključno pitanje: ko će platiti cenu ovog vojnog kejnzijanizma?
Iznenada, vrtoglavica. Za lidere evropskih nacija i institucija, ponovni izbor Donalda Trampa deluje kao skok s bandžija… bez užeta. Devetog februara, američki predsednik je bez komentara podelio na svojoj društvenoj mreži Truth Social izjavu Vladimira Putina o evropskim liderima: „Videćete, uskoro će svi stajati pred gospodarom i lagano mahati repom.“ Tramp uživa u ponižavanju Starog kontinenta, koji u njegovim očima predstavlja dekadentni prostor na kome se raskalašeni hedonisti i kruti trgovci cenkaju oko cene vojnog kišobrana.
Pobuna protiv privilegovanih u Srbiji
U Srbiji se već četiri meseca odvija najveći ustanak u njenoj savremenoj istoriji. Povod je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu koje je odnelo petnaest života. Uzroci nesreće otkrivaju nedostatke sistema u kome sveprisutna korupcija ugrožava elementarnu bezbednost, što Evropsku uniju ostavlja potpuno ravnodušnom
Predsednik Aleksandar Vučić je 19. marta 2022. dočekao u Novom Sadu svog mađarskog kolegu i „velikog prijatelja“ Viktora Orbana kako bi zajedno otvorili prvu deonicu budućeg brzog voza koji bi trebalo da poveže Beograd i Budimpeštu brzinom od dvesta kilometara na sat. Železničku stanicu, koja je još bila u fazi renoviranja, svečano je otvorio u julu 2024. ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić. Njena nadstrešnica se, međutim, srušila 1. novembra, usmrtivši petnaest osoba.
Pražnjenje Gaze, stari izraelski san
Predlog američkog predsednika Donalda Trampa da se više od dva miliona Palestinaca deportuje iz Gaze u Egipat i Jordan izazvao je različite reakcije, ali je naišao na značajnu podršku u Izraelu. Ova inicijativa u skladu je sa dugogodišnjim težnjama izraelskog establišmenta, koji Gazu još od 1949. godine posmatra kao prepreku cionističkom projektu.
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
