Već devetu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada organizuje ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju. Ovo je deveto po redu, a četvrto međunarodno Štadino istraživanje koje je obuhvatilo više od 30 hiljada ispitanika, starosti između 18 i 99 godina, u 15 zemalja, među kojima je i Srbija. Istraživanje se sprovodi kao doprinos zdravstvenoj edukaciji, boljem uvidu u zdravstvene navike i zdravstvene potrebe šire populacije. Reprezetnativnu onlajn studiju za Štadu je sprovela kompanija InSites Consulting.
Putem STADINOG Zdravstvenog izveštaja nastojimo da pružimo naučno verifikovane podatke da bismo stimulisali debate vezane za zdravstvene trendove i potrebne mere da bi se dalje podržao neprocenjiv rad koji naši partneri od poverenja, bilo da su to lekari, bolnice, vlade, farmaceuti, svakodnevno obavljaju za pacijente – kaže Peter Goldschmidt, Generalni direktor STADE.
Ovogodišnjim Istraživanjem je obuhvaćeno 15 zemalja: Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Ključni pokazatelji Štadinog Zdravstvenog istraživanja 2022.
Pandemija Covid 19 iz korena je promenila način života, drastično uzdrmala zdravstveni sektor, urušila fizičko i mentalno zdravlje i posledično dovela do:
Pada zadovoljstva zdravstvenim sistemom
Širom Evrope, značajno je opao procenat zadovoljstva uslugama koje pružaju nacionalni zdravstveni sistemi. Dve godine pandemije nisu bile teške samo za evropsku populaciju, već i za njihove zdravstvene sisteme. Otuda je poslednje tri godine zadovoljstvo zdravstvenim sistemima u stalnom padu i to sa 78% zadovoljnih Evropljana u 2020. i 74% zadovoljnih u 2021. na samo 64% zadovoljnih Evropljana u 2022.
Pogoršanja mentalnog zdravlja
Nivo stresa raste, kvalitet sna je sve lošiji, a svaki šesti Evropljanin oseća da je na ivici sagorevanja. Što se tiče opšteg mentalnog zdravlja, svaki treći Evropljanin tvrdi da mu se mentalno zdravlje pogoršalo, a posebno su zabrinuti građani Austrije 37%, Italije 35% i Portugala 35%.
Rezultati istraživanja u Srbiji pokazuju da se nivo stresa kod 40% građana jako uvećao od pojave pandemije, što je iznad globalnog proseka koji iznosi 37%. Zbog straha od korone 1/3 lošije spava, a 27% se žali da im se pogoršalo mentalno zdravlje i da su u privatnom životu manje srećni nego ranije 21%.
Zašto Evropljani ne spavaju? Svakodnevni problemi najviše remete san Poljacima 47% i Špancima 40%, ali i građanima Srbije 34% koje dodatno muče i strahovi i loše misli 31%, a što je iznad globalnog proseka od 26%. Anksioznost najviše muči Italijane, pa ih je čak 42% noću budno zbog strahova i zebnje. Portugalci (25%) ne spavaju zbog brige o novcu. Britancima (21%) san remete urinarni problemi, dok Nemcima (18%) smeta buka koja dolazi iz okoline.
Sagorevanje na poslu – dodatna pretnja po mentalno zdravlje
Samoprocenjeni nivo sagorevanja – kod ljudi koji su iskusili takva stanja ili veruju da su na ivici sagorevanja – dostigao je najviši nivo od 59% u proseku svih vremena u Evropi. Stanovnici istočnoevropskih zemalja osećaju se posebno ugroženim, pa tako 20% građana Srbije tvrde da su doživeli sagorevanje na poslu, dok 21% osećaju da su na ivici da dožive tu vrstu sloma, što je iznad globalnog proseka od 15%. Rumuni se osećaju još ugroženije, njih 31% je već doživelo takvo iskustvo, a u Poljskoj čak 70% ističe da su iskusili osećaj sagorevanja bar jednom u životu.
Žene su ugroženije – Čak 65% žena je izjavilo da češće osećaju da su u riziku od sagorevanja nego muškarci (53%).
Covid je narušio zdravlje NonCovid pacijenata
Zbog straha od Covid infekcije, zakazane lekarske kontrole je tokom Covid pandemije otkazalo 37% Rumuna, 36% Čeha, isto toliko Italijana i 30% građana Srbije, što je znatno iznad globalnog proseka od 24%.
U isto vreme zakazivanje pregleda tokom pandemije kod lekara opšte prakse u anketi je označeno kao „pravi izazov“ u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija.
Dobre vesti iz Zdravstvenog izveštaja 2022.
Raste procenat Evropljana koji nastoje da žive zdravim stilovima života:
Hranim se zdravije – kaže 50% Španaca i 48% Srba, što je znatno iznad globalnog proseka od 40%. O poboljšanju ishrane manje brinu Britanci (30%) i Belgijanci (31%).
Povećao sam unos dodataka ishrani, vitamina i minerala – na prvom su mestu Česi (49%), Poljaci (45%), kao i 37% građana Srbije što je znatno iznad globalnog proseka od 26%. Većem unosu suplemenata nisu skloni Francuzi (17%) i Španci (14%).
Disciplinovano sledim savete lekara – kaže 40% Portugalaca i 30% Španaca što je znatno iznad globalnog proseka od 25%. Kada su u pitanju građani Srbije, ovim se pohvalilo 23%.
Više brinem o kvalitetu života i pohađam časove fitnesa ističu Poljaci 18% i Italijani 17%, za razliku od svega 4% građana Srbije koji su se pohvalili navedenim aktivnostima.
Apoteka budućnosti: spajanje najboljeg
Štadin Zdravstveni izveštaj za 2022. godinu ukazuje i da Evropljani ostaju verni maloprodajnim apotekama, uprkos rastućoj konkurenciji onlajn prodaje .U Evropi i dalje 56% korisnika fizički posećuju apoteku više puta mesečno, od kojih 27% više puta na nedeljnom nivou. Evropljani žele i cene savet apotekara, pa se individualno savetovanje smatra integralnom i važnom uslugom. Tik iza individualnog savetovanja u anketi je kao poželjna, naznačena mogućnost onlajn naručivanja lekova iz lokalne apoteke (33%). Tako rezultati Zdravstvenog izveštaja sugerišu da bi u bliskoj budućnosti, glavni zahtev za apoteke mogao biti iznalaženje načina da se kombinuju pomenuti zahtevi, što se lako može postići uz pogodnosti koje nudi digitalno doba.
To što o zdravlju ljudi brinemo kao pouzdan partner, zahteva od nas da podelimo rezultate istraživanja i razgovaramo o ovim saznanjima sa farmaceutima i svim drugim zainteresovanim stranama u oblasti zdravstvene zaštite širom Evrope, i na taj način doprinesemo boljem pristupu pacijenata visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti – zaključio je Peter Goldschmidt, Generalni direktor Štade.
Tagovi
