Pamti se to. Ona dvojka na kraju osmog razreda zbog koje su falili poeni za upis u srednju, ili još gore – obaranje na popravni, svaka od rečenica „od vas nikada ništa neće biti u životu“ i da su „najgora generacija dosad“ ili kao utešno „niste vi krivi, vi ste samo posledica ovoga sistema“. Ali se pamti, i te kako, i ono dobro kad ti je profesor pomogao, kad je progledao kroz prste jer je verovao i znao da će jednom ipak nešto biti i od tebe, kad te je podstakao da pročitaš neke knjige a ti nisi čitao ni lektiru, kad ti je otvorio vidike, otkrio neki svet za koji nisi znao da postoji pa si zbog njega odlučio da upišeš baš taj tvoj fakultet.
U sentimentalnim evociranjima uspomena iz škole uvek je tu ono „je l’ se sećaš kad smo…“, a posebne su te epizode sa profesorima. Oni su mnogo važni. Oni su kao drugi roditelji, a kako kažu, niko ne može da ti pomogne ili upropasti kao oni. Dovoljno je da te obori na popravni i tvoj život može da krene potpuno drugim putem. I obrnuto.
Jedan profesor je ovih dana tema. Pamte ga i dobro ga se sećaju generacije 30 godina unazad. Neke kolege i bivši đaci ga brane, kažu da su zbog njega dobro naučili matematiku i završili ETF, drugi da im je zagorčao život i da su morali da se ispišu iz Šeste beogradske gimnazije, gde ovaj profesor ima još nekoliko meseci do penzije – ali je trenutno suspendovan jer su se učenici pobunili protiv njega. I to nije prvi put. Ali „Joca Ubica“ ovde nije tema. Tema su svi oni o kojima se ne priča, a koji su stvarno dobri profesori. Šta znači biti dobar profesor, kakve osobine bi trebalo da ima – da bude strog, da ga se plaše, da zanimljivo predaje i objašnjava, da podstiče na razmišljanje, da je van okvira… ili jednostavno da se svidi đacima?
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 29. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
POGLEDAJTE I SPECIJALNE PONUDE ZA PRETPLATE:
***
Tagovi
